7. juni 2000.

NATO `NAMERNO NAPADAO CIVILE U SRBIJI`

Pise: ROBERT FISK

Samo pet dana nakon sto je Medjunarodni tribunal za ratne zlocine "oslobodio NATO optuzbe" za ubijanje civila u Jugoslaviji prosle godine, organizacija Amnesty International (AI) danas objavljuje zestoki napad na ovu Alijansu, optuzujuci je da je pocinila ozbiljna krsenja ratnih pravila, nezakonita ubijanja i - u slucaju bombardovanja glavne zgrade srpske televizije - ratni zlocin.

Izvestaj organizacije Amnesty International na 65 strana u detalje navodi odredjen broj masovnih ubistava civila u NATO vazdusnim napadima i navodi da "je smrt civila mogla biti mnogo manja da su se NATO snage u potpunosti pridrzavale pravila rata".

Pravnicki po svojoj prirodi, ali osudjujuci po sadrzaju - ovaj dokument podseca citaoce da je organizacija Amnesty International stalno osudjivala srpske zlocine protiv kosovskih Albanaca - ovaj izvestaj istice nedoslednosti i zamagljivanja od strane zvanicnih portparola NATO-a. Iako je NATO rekao organizaciji Amnesty International da su piloti operisali prema "strogim Pravilima o angazovanju", odbio je da otkrije detalje tih "pravila", ili principe koji leze iza njih. Izvestaj kaze: "Oni nisu odgovorili na odredjena pitanja koja je AI postavila o odredjenim incidentima..."

Izvestaj AI navodi da su NATO avioni izvrsili 10.484 udarnih misija letova nad Srbijom i da srpska statistika o smrti civila u NATO napadima ide od 400-600 do 1.500. On narocito osudjuje NATO za napad na most u Varvarinu 30. maja prosle godine, kada je poginulo najmanje 11 civila. "NATO snage nisu suspendovale svoj napad cak ni kad je bilo ocigledno da su pogodili civile," kaze Amnesty.

Kada je napao konvoj albanskih izbeglica blizu Djakovice 14.aprila i u Korisi 13. maja, "NATO nije preduzeo neophodne predostrozne mere da minimizira civilne zrtve".

U izvestaju se kaze da je NATO stalno davao prioritet bezbednosti pilota, po cenu zivota civila. U nekoliko istraga o smrti civila, Amnesty citira iz izvestaja u listu The Independent, ukljucujuci tu i istragu o bombardovanju bolnice u Surdulici 31. maja. The Independent je otkrio u novembru da su se srpski vojnici bili sklonili u prizemlje bolnice, ali da su sve zrtve bile civili izbeglice koji su ziveli na gornjim spratovima.

Amnesty kaze: "Ako je NATO namerno bombardovao bolnicki kompleks jer je smatrao da su se tu sklonili vojnici, onda je prekrsio zakone rata. Prema Clanu 50(3) Protokola 1, [Zenevske konvencije] 'prisustvo pojedinaca unutar civilnog stanovnistva koji ne spadaju pod definiciju civila ne oduzima stanovnistvu njegov civilni karakter'.

"Ovaj bolnicki kompleks je ocigledno bio civilni objekat sa velikim brojem civilnog stanovnistva, prisustvo vojnika ne bi oduzelo civilima ili bolnici njihov zasticeni status." Neke od najostrijih kritika organizacije Amnesty International usmerene su na bombardovanje glavne zgrade srpske televizije 23. aprila. "General Vesli Klark je izjavio: 'Znali smo kad smo pogodili da ce biti alternativnih sredstava za emitovanje srpske televizije. Nema jednog jedinog prekidaca da se iskljuci sve, ali smo mislili da je dobar potez da se udari na nju, a politicko rukovodstvo se slozilo s nama.'

"Drugim recima, NATO je namerno napao civilni objekat, ubio 16 civila, da bi onemogucio emitovanje srpske televizije, usred noci, i to priblizno tri sata. Tesko je videti kako ovo moze biti dosledno sa pravilom o srazmernosti."

17. maja prosle godine, generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, pisao je Amnesty kao odgovor na njenu "ozbiljnu zabrinutost" zbog bombardovanja televizije, navodeci da se objekti RTS-a "koriste kao radio relej stanice i predajnici da se pomognu aktivnosti ... vojske i specijalnih policijskih snaga i prema tome predstavljaju legitimne vojne mete".

Ali na sastanku sa NATO zvanicnicima u Briselu pocetkom ove godine Amnesty je obavestena da je g. Solana govorio o "drugim napadima na infrastrukturu RTS, a ne na ovaj napad na glavnu zgradu RTS."

Ministarstvo odbrane SAD, podseca Amnesty, opravdalo je bombardovanje televizijske stanice, jer je to bio "objekat koji se koristio u propagandne svrhe", a sama Amnesty kaze da je Toni Bler "izgleda nagovestio [u kasnijem BBC dokumentarcu] da je jedan od razloga sto je gadjana ova stanica video snimak ljudskih zrtvi NATO gresaka ... koje su emitovali neki zapadni mediji i time podrivali podrsku za rat unutar alijanse".

O NATO-vom unistenju voza na mostu u Grdelici 12. aprila, Amnesty kaze: "NATO-vo objasnjenje ovog bombardovanja - narocito prica generala Klarka o objasnjenju pilota zasto su nastavili s napadom nakon sto je pogodjen voz - ukazuje na to da je [americki] pilot bio shvatio da je zadatak da se unisti most bez obzira na cenu u smislu civilnih zrtvi..."

NATO nije, dodaje Amnesty, "preduzeo dovoljno predostroznih mera da obezbedi da ne bude civilnog saobracaja u blizini mosta pre lansiranja prvog napada". Amnesty citira NATO portparola Dzejms Seja kako priznaje da je video snimak voza prikazan predstavnicima stampe u to vreme bio ubrzan (na tri puta vecu brzinu od originalne) jer su NATO anliticari rutinski pregledali trake tom brzinom.

G. Sej, kaze Amnesty, "je rekao da je [NATO] pres kancelarija pogresila sto je pustila traku za javno gledanje a da je nije prethodno usporila na originalnu brzinu".

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.