Independent
8. april 2001.

Michael Byers: 

Bus je pretnja za svet

Guzva oko spijunskog aviona je samo jos jedan razlog da se veruje da je americki predsednik ozbiljna opasnost za mir i zivotnu sredinu 

Sudar americkog spijunskog aviona i kineskog vojnog mlaznjaka prosle nedelje izazvao je lanac dogadjaja koji je potresao diplomate i drzavnike. Sto se zavesa od bambusa opet spusta na Aziju dovoljan je razlog za ogromnu zabrinutost. Ali aspekt ovog incidenta koji najvise zabrinjava je sta nam on govori o novom predsedniku SAD i administraciji na cijem je celu. 

Dzordz V. Bus je tokom predsednicke kampanje prosle godine sebe opisao kao saosecajnog graditelja konzensusa. U stvarnosti on je mozda najkonzervativniji, najpristrasniji i najagresivniji lider kojeg je ova zemlja ikad imala. 

Americki narod, od kojeg su neki izabrali Busa, platice znacajnu cenu sto je bio zaveden njegovom retorikom, preko dramaticno smanjenih socijalnih davanja, poreskih olaksica usmerenih pre svega na bogate, i energetske i politike zastitte zivotne sredine vodjenim potpuno interesima industrije. Ali ostalih pet milijardi ljudi na ovoj planeti, oni koji ne mogu da glasaju na americkim izborima, platice jos vecu cenu. 

U protekla tri meseca Busova administracija je fundamentalno izmenila nacin na koji se SAD odnose prema ostatku sveta. Svako saosecanje u spoljnoj politici zamenjeno je sopstvenim interesom. Saradnja je zamenjena prinudom; multilateralizam unilateralizmom. 

Najfrapantnija manifestacija novog pristupa je Busova odluka da odbaci Kjoto Protokol iz 1997. godine. Naucnici unutar Agencije vlade SAD za zastitu zivotne sredine se slazu da je u toku globalno zagrevanje, i to brze nego sto se prethodno mislilo, a ipak Bus izrazava sumnje u vezi nauke. On takodje ukazuje na troskove za americku ekonomiju preduzimanja koraka da se smanji emisija ugljen dioksida, znajuci sasvim dobro da ce Evropa i svet u razvoju izdrzati glavni udar promene klime, i biti manje sposobni da se suoce sa rezultatima. 

Novi pristup spoljnoj politici je takodje vidan i u antagonizmu prema Rusiji. Rusija se sada posmatra kao oborena zemlja, koja ne zasluzuje postovanje ili finansijsku pomoc. Izgon 50 ruskih diplomata i sastanci cecenskih pobunjenika i visokih americkih zvanicnika o kojima se pisalo po novinama imaju za cilj da obaveste Moskvu o ovoj novoj cvrstini u Vasingtonu. 

Sa Rusijom u skripcu, vojno-industrijskom kompleksu, predvodjenom potpredsednikom Dikom Cejniijem i Donaldom Ramsfeldom, ministrom odbrane, ocajnicki su potrebni novi neprijatelji da opravdaju povecanje budzeta Pentagona. Napadi na Bagdad u februaru su imali za cilj provociranje Sadama Huseina, ali su umesto toga izazvali neocekivane kritike arapskih saveznika, da ne spominjemo Nemacku i Francusku. 

Status `nevaljale drzave` koji ima Severna Koreja je ocuvan odlukom da se suspenduju mirovni razgovori zapoceti prosle godine. Ovo cini vise nego propustenu priliku; to ozbiljno podriva predsednika Juzne, Koreje Kim Dae Junga, cija mu je diplomatija pridobila Nobelovu nagradu za mir. Ukoliko Kim izgubi vlast kao rezultat americkog oklevanja, gotovo je s mirovnim razgovorima. 

Ali osiromasena Severna Koreja je u najboljem slucaju mali igrac u geopolitici. Da bi se pravilno "usmerilo" americko javno mnjenje, Cejni i Ramsfeld moraju da stvore mnogo kredibilnijeg neprijatelja. 

Pre dve nedelje Ramsfeld je predstavio strateski plan Beloj Kuci koji identifikuje Kinu kao najverovatnijeg neprijatelja Amerike u buducem oruzanom sukobuu. Planiraju se veliki troskovi za nacionalni raketni odbrambeni sistem, dugometne bombardere i `nevidljive` ratne brodove namenjene za visoko-tehnoloski rat u Tihom okeanu. Uskoro treba da se donese odluka o prodaji modernih razaraca, radarskih sistema i taktickog odbrambenog sistema Tajvanu. Nadzor Kine sa mora, iz vazduha, iz svemira i sa mongolske granice je dramaticno pojacan.

Kineska vlada je nervozna. Otvaranje prema Zapadu joj je donelo velike dividende u rastu, i obezbedilo vladajuci kadar od disidenstva, dok mu je istovremeno omogucilo da smanji vojne troskove. Ali kad im je dodeljena uloga konkurenta i suoceni sa pretnjama najvece svetske vojne sile, Kinezi imaju malo izbora osim da odgovore istom merom. Vojni troskovi su u porastu. Visestruke bojeve glave ce uskoro biti postavljene na 18 raketa sposobnih da dosegnu kontinetalni deo SAD, a bice i dodatnih raketa. 

Sudar prosle nedelje je ubrzao zapoceti proces. Ramsfeld nije mogao isplanirati bolje sredstvo za obezbedjivanje prihvatanja njegovog strateskog plana, jer americka stampa besno reaguje na to sto je kineska vlada zadrzala avion i posadu ignorisuci cinjenicu da bi americka vlada reagovala na isti nacin da se slicni indcident dogodio blizu obale Kalifornije, u njenoj samoproklamovanoj "zoni vazdusne odbrane".
Covek bi se mogao zapitati kako iko, cak i ekstremni konezervativac koji tezi za licnom dobiti, moze da prigrli politiku koja ce sigurno dovesti do pustosenja zivotne sredine i dramaticno povecati rizik od nuklearnog holokausta. 

Duzina izbornog ciklusa je jedan faktor; americki politicari imaju veoma malo podstreka da planiraju za duze vreme od cetiri godine. Ali kratki izborni ciklusi su faktor u svim demokratskim sistemima, a u nekim zemljama se javlja pravo posvecenje dugorocnom planiranju strateskih i pitanja zastite zivotne sredine.

Mnogo znacajniji faktor je karakter americkog drustva, gde sa samonapredovanje slavi, a zajednicki interesi i obaveze poricu, narocito medju desnicarskim Republikancima. Veoma je tesko za ljude koji ne veruju jedni drugima (i koji ne veruju svojoj vladi) da podrze politike koje zahtevaju poverenje u pojedince i grupe u inostranstvu. Pogorsavanje ovog nepoverenja je rezultat uzasnog nedostatka znanja koje vecina Amerikanaca ima o drugim kulturama i zemljama: vise od 50% pad izvestavanja iz inostranstva na americkoj televiziji u proteklih pet godina tesko da je popravilo stvari. 

Ono sto je mozda najvaznije je da mnogi Amerikanci nemaju skoro nikakav osecaj za proslost ili buducnost, Ratovi 20. veka su se desavali negde drugde; razvod je svakodnevna pojava, a porodice su rastrkane ili nefunkcionalne. Tesko je strahovati za buducnost unuka koje ste retko kad, ako ikad i videli. 

Ipak, slika nije potpuno sumorna. Kolin Pauel, americki drzavni sekretar, pokazao je mnogo vise postovanja za diplomatiju i saradnju od svojih agresivnih kolega. Ali, uprkos tome sto je i dalje jedan od najpopularnijih ljudi u Americi, Pauel je izgubio bitku za predsednikovo uvo. Moze se desiti da on uskoro podnese i ostavku, mozda da se i sam kandiduje za predsednika u 2004.

U medjuvremenu, jedina prava nada za medjunarodni mir i zastitu zivotne sredine lezi u vladama srednjih sila, kao sto su Australija, Kanada, Francuska, Nemacka i Velika Britanija. Ujedinjena opozicija americkom unilateralizmu, zajedno sa vecom saradnjom ovih zemalja sa zemljama u razvoju, mogla bi odrzati i cak uznegovati vrednosti kojima je Busova administracija tako odlucno suprotstavljena: saosecanje, poverenje i priznanje da postoje zajednicki interesi na medjunarodnom nivou, i da se mogu unaprediti samo kroz posvecenost zajednickim institucijama, obavezama i propisima. 

Suprotstavljanje siledzijama, narocito onima koji su toliko mocni i ideoloski posveceni kao Dzordz Bus i njegovi prijatelji, zahteva hrabrost i ubedjenje. Dozvoliti im da uspeju je najbolji nacin da se osigura da ce oni ponovo se ponasati siledzijski. 

Majkl Bajers predaje medjunarodno pravo na Univerzitetu Duke u Severnoj Karolini. 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.