http://argument.independent.co.uk/leading_articles/story.jsp?story=80545

28. jun 2001.
 

 

Nase najefikasnije oruzje za sprecavanje krvoprolica na Balkanu je novac
 

Sta god drugo da bi se moglo reci o ovoj najnovijoj, beskrajno deprimirajucoj krizi na Balkanu, niko ne moze da tvrdi da nismo bili upozoreni na buduce preokrete u Makedoniji, niti da Zapad nije propustio da deluje prema upozorenju. Strah da ce se konflikt rasiriti u Makedoniju i dalje, uvlaceci i Albaniju, Grcku, Bugarsku i cak Tursku, bio je prvenstveni razlog sto je Zapad preduzeo Kosovski rat. Nekoliko meseci kasnije cinilo se da bi se Makedonija mogla pokazati kao izuzetak: zemlja gde Sloveni i Albanci koegzistiraju mirno. Nije bilo tako. Put ka gradjanskom ratu je sada mozda blizu nezaustavljivom, a prvi simptomi etnickog ciscenja, te grozne oznake modernih balkanskih ratova, vec su vidljivi.

Ovog puta, medjutim, za razliku od Kosova i Bosne pre toga, Zapad nije sedeo na rukama. NATO je prosle nedelje brzo delovao da sprovede neke Albance gerilce van zemlje, dok su mirovne snage spremne da udju cim odrzivo primirje stupi. Evropska unija nije gubila vreme da imenuje sopstvenog izaslanika, bivseg francuskog ministra odbrane, Fransoa Léotara, koji stize u Skopje danas.

Ali jasno razmisljanje je od sustinskog znacaja. Na prvom mestu, uprkos naporima predsednika Borisa Trajkovskog da umiri makedonsko--slovenske nacionaliste koji su demonstrirali u ponedeljak u protestu zbog zamisljenog naginjanja Zapada ka albanskoj manjini, borbe su mozda neizbezne. Ako su obe strane odlucne da razrese svoje razlike silom, mi moramo prihvatiti da postoji malo toga sto bi NATO ili EU mogli da urade u vezi toga.

U tom slucaju, moramo odluciti da li uopste zelimo da odrzimo integritet makedonske drzave. S obzorm na neuspeh do sada da se povezu Srbi, Hrvati i muslimansko stanovnistvo u Bosni, i s obzirom na de facto podelu Kosova koju cuva veliki broj policajaca, odgovor na to pitanje nije ocigledno samo po sebi. Ali rizik od daljnjeg rasparcavanja Balkana i jos jedne serije nezivotnih drzavica, je preveliki.

Podelu Makedonije ne samo da bi albanski nacinalisti rastumacili kao zeleno svetlo za "Veliku Albaniju", koja bi obuhvatila samu Albaniju, Kosovo i delove Makedonije i Srbije; ona bi takodje podrila samo obecanje o jedinstvenoj i visenacionalnoj Bosni ili Kosovu. Ako treba da se ponovo izgradi regionalna stabilnost, granice Makedonije moraju ostati kakve su sada.

Medjutim, cena ovog principa ce biti veoma visoka. Bosna i Kosovo su nas vec naucili da ce inostrani mirovnjaci biti potrebni mnogo godina, verovatno mnogo decenija, ako zelimo da posleratna gradjanska drustva na Balkanu uhvate korene. Cak i ako Makedonija izbegava otvoreni gradjanski rat. g. Léotar i njegovi naslednici ce morati da odrze intenzivni pritisak i na slovenske i na albanske zajednice.

Najefikasnije orudje na raspolaganju EU nisu vojnici, vec novac. Jedan san koji ujedinjava posvadjana balkanska plemena je integracija u prosperitetni evropski maticni tok. Ta vizija nagoni Srbe da predaju Slobodana Milosevica, glavnog arhitektu ove decenije bede u regionu, Tribunalu za ratne zlocine u Hagu. Taj cilj objasnjava pomak post-Tudjmanovske Hrvatske od autoritarizma ka demokratiji.

Ali u Makedoniji, kao i u Bosnii na Kosovu, samo zapadno vojno prisustvo nece biti dovoljno. Bice potrebna dugorocna pomoc i investicije i sigurnost medju narodima u ovom regionu da Evropa nece stalno iznova da pomera prepreke na putu. Zadatak NATO-a i EU nije ocuvanje nesigurnog primirja, vec izgradnja dugorocnog mira, u pravom smislu te reci.