12. septembar 2001.
 

Hamish McRae:

Ovde se ne radi samo o bezbednosti - ovo ce uticati na to kako mi zivimo

 
Amerika ce se kretati unekoliko ka osnovi ratne ekonomije, jer ce citava sila najvece svetske ekonomije biti usmerena na to da se osigura da se nista slicno ovome vise nikada ne dogodi.
 
Ovo takodje ima duboke implikacije za ostatak sveta: to je seizmicki sok koji cini irelevantnim sve one tajanstvene kalculacije koje ljudi prave oko toga sta bi potrosaci mogli da urade, sta se dogadja sa medjunarodnim trgovinskim tokovima, sta se dogadja sa kamatnim stopama ili finansijskim trzistima. Svetska ekonomija ce biti drugacija za jednu generaciju od sada kao rezultat onoga sto se juce dogodilo. Ovo nije samo stvar bezbednosti: ovo je pitanje toga kako zivimo.
 
Tesko je usred ovakve ljudske katastrofe uciniti vise do ustanoviti okvir za razumevanje toga kako bi se efekti mogli odvijati. Ima nekih ociglednih kratkorocnih efekata koje mozemo sada iscrtati. Ali bice takodje i onih srednjorocnih i dugorocnih: nacin na koji ce se izmeniti svakodnevni zivot svih nas. Jer je svetska ekonomija zbir miliona odluka koje donose milijarde ljudi. Te odluke ce biti oblikovane jucerasnjim dogadjajima.
 
Ono sto se dogodilo nece (moramo se svi mi ocajnicki nadati) postati analogno nacinu na koji je prvi svetski rat zbrisao medjupovezanu svetsku ekonomiju 19. veka. Ali ce uciniti nasu danasnju, beskonacno slozeniju, globalnu ekonomiju tezom za upravljanje.
 
U kratkorocnom pogledu doci ce, naravno, do velikih poremecaja. Normalne kalkulacije biznisa, normalno ponasanje ljudi je zamrznuto. Pocnite sa ljudima. Mi moramo da jedemo, moramo da spavamo, moramo da radimo, ali nekoliko nedelja cemo se ponasati drugacije. Putovacemo manje, bicemo pazljiviji u nasem svakodnevnom ponasanju. U Americi sok je veci nego na drugim mestima, ali i mi cemo se izmeniti.
 
Poslovna zajednica ce reagovati na ovo, kao sto reaguje na sve promene u ljudskom ponasanju. Ne donose se velike komercijalne odluke u ovakvim okolnostima. Tako da poslovni planovi za investiranje, za zaposljavanje sluzbenika, nacin na koji zajednica organizuje detalje  svakodnevnog zivota, sve ove stvari ce se za neko vreme odloziti.
 
Uz to, mnoge americke korporacije i finansijska preduzeca imale su glavne centrale u donjem Menhetnu. Cak i kad apsorbuju posledice ljudske tragedije koja je pogodila njihove ljude, oni ce videti da su njihove delatnosti poremecene izvan svakog njihovog iskustva.
 
Ali ne zauvek. Doci ce do eksplozije aktivnosti, pod vodjstvom administracije SAD, da se pokusa kreirati ekonomija koja ce biti manje ranjiva. Napraviti kalkulacije da li ovakva katastrofa dodaje ili oduzima od ekonomskog rasta bilo bi opsceno bezosecajno, da ne spominjemo da bi bilo neznalacki. Ali mozemo reci da ce komercijalne posledice biti ogromne.
 
U srednjorocnom pogledu ogromna energija ce se posvetiti razvijanju ekonomskog sistema koji je manje ranjiv na teroristicke napade. Setite se da je internet razvila americka vojska kao nacin da se telekomunikacije drze otvorenim u slucaju nuklearnog napada, ili da nasa sadasnja mobilna telefonija potice od celularnih vojnih telekomunikacija. Tako ce tehnologije koje ce se razviti da ucine americku ekonomiju sigurnijom imati posledice na sve nas.
 
Neke od ovih posledica ce ugroziti privatnost i slobode. Pre prvog svetskog rata ljudi su mogli da putuju sirom Evrope bez pasosa. Sada je moguce, barem u teoriji, identifikovati i uci u trag ljudima kao nikada ranije. Masa informacija o vecini nas u Britaniji se drzi u kompjuterima, uskladjeno sa postanskim brojevima. SAD ce neizbezno posvetiti svoju genijalnost i ljude da identifikuju pretnje njenoj bezbednosti.
 
Naravno, ostatak razvijenog sveta ne mora da sledi SAD u detalje njenih bezbednosnih mera, ali ce neizbezno biti izmenjen tehnologijama koje Amerika razvije i primeni. SAD, samom svojom ekonomskom moci, postavlja mnoge standarde koje svet zatim mora da preuzme.
 
Tako da ce doci decenija, a mozda i vise, promena u odnosima izmedju vlade i gradjanina. Mozda vise ne verujemo vladi, ali cemo u vecoj meri prihvatati njen autoritet. Razvijeni svet se nece kretati u potpunosti ka ratnoj ekonomiji, osim ako ne bude nekih uzasnih dogadjaja i u buducnosti koje ne mozemo podneti da predvidimo, ali neki aspekti bezbednosni ratnog vremena ce poceti da se primaju u nasim zivotima.
 
A dugorocne posledice? Veliko je pitanje da li terorizam u Americi zavrsava put ka liberalnijoj vise medjupovezanoj svetskoj ekonomiji.
 
U proteklih pola veka veca sloboda medjunarodnog kretanja robe, novca, ideja, i do neke mere ljudi, izazvala je najvecu eksploziju prosperiteta u istoriji sveta. Naravno, bilo je gubitnika. Neke zemlje nisu imale odgovarajucu organizaciju da omoguce svojim ljudima da dobiju udeo u vecem prosperitetu. Mnogi ljudi nemaju odgovarajuca znanja da im bude dobro koliko bi moglo. Drugi su prosto rodjeni na pogresnom mestu.
 
Ali prosperitet, barem za razvijeni svet, je pravi, a sa njim i drugi aspekti liberalne svetske ekonomije. Mi smatramo za normalno da skoknemo na par dana do Mediterana (ili cak Njujorka) na odmor. Mi gledamo najnovije holivudske filmove na satelitskoj televiziji a da i ne razmisljamo o tehnologiji. Mi punimo nase frizidere tropskim vocem iz Kenije, a da se i ne pitamo kako je ono stiglo u lokalnu prodavnicu. Ovo su koristi medjupovezane svetske ekonomije.
 
Ali medjupovezana ekonomija je takodje i ranjiva ekonomija. Ona je ranjiva na tehnicki defekt, iako je vecina sistema dizajnirana da bude prilicno otporna. Ranjiva je na ideje: pogledajte odjek koji su postigli oni koji su protestvovali protiv globalizacije. A sada znamo i da je ranjiva na terorizam.
 
Moguce je da ce se 11. septembar 2001. pokazati kao prekretnica: pocetak postepenog poostravanja uslova za medjunarodno kretanje robe i novca, postepeno povlacenje od medjupovezanog sveta. Izolacionizam u Americi bi mogao biti pracen sa kresanjem u Evropi. Ako je to tako, onda ce decenija izmedju kolapsa komunizma u Istocnoj Evropi i jucerasnja katastrofa ciniti kao kratko zlatno doba. Ako bi bilo tako, terorizam bi izvojevao izuzetnu pobedu.
 
Ali takodje je moguce, a verujmo i verovatnije, da ce SAD, zajedno sa drugim liberalnim demokratijama sveta, savladati ovu pretnju, bas kao sto je i mnoge druge. Ogromna bogatstva svetskih demokratija ce se baciti u mirnu, tvrdoglavu i samouverenu borbu protiv neprijatelja liberalnog poretka. I pobedice.
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.