http://argument.independent.co.uk/commentators/story.jsp?story=94254
 
16 September 2001
 

Robert Fisk

Bus se hvata u zamku

 
Odmazda je zamka. U svetu koji bi trebalo da je naucio da je vladavina zakona iznad osvete, izgleda da predsednik Bus ide upravo ka onoj katastrofi koju mu je postavio Osama bin Laden. Nemojmo sumnjati u to sta se dogodilo prosle nedelje u Njujorku i Vasingtonu. To je bio zlocin protiv covecnosti. Mi ne mozemo razumeti potrebu Amerike da se osveti ukoliko ne prihvatimo ovu mracnu, zastrasujucu cinjenicu. Ali ovaj zlocin je pocinjen - to postaje sve jasnije - da bi se isprovocirale SAD upravo da izvrse taj slepi, arogantni udarac koji americka vojska priprema.

G. bin Laden - svakim danom njegova krivica postaje sve ociglednija - mi je opisao kako zeli da svrgne pro-americki rezim Bliskog Istoka, pocev od Saudijske Arabije preko Egipta, Jordana i drugih Zalivskih drzava. U arapskom svetu potonulom u korupciji i diktaturama - od kojih vecinu podrzava Zapad - jedini cin koji bi mogao navesti muslimane da nasrnu na sopstvene lidere bio bi brutalni, nasumican napad SAD. G. bin Laden nije sofisticiran kad su u pitanju spoljni poslovi, ali je dobro proucio umetnost i horor rata. On je znao kako da se bori protiv Rusa koji su ostali u Avganistanu, ruskog monstruma koji se svetio svojim neobrazovanim, hrabrim antagonistima sve dok, suocen sa ratom bez kraja, citav Sovjetski Savez nije poceo da se raspada.

Ceceni su naucili tu lekciju. A covek odgovoran za toliko krvoprolica u Ceceniji - covek koji je radio za KGB, cija vojska siluje i ubija pobunjenicko Sunni muslimansko stanovnistvo Cecenije - sada se prijavljuje g. Busu za njegov "rat protiv ljudi''. Vladimir Putin mora da ima smisla za humor i zna da ceni surove ironije koje su sada prosle, iako sumnjam da ce obavestiti g. Busa o tome sta se desava kad zapocnes rat odmazde; tvoja vojska - kao ruske snage u Ceceniji - ulazi u bitku bez kraja sa neprijateljem koji postaje sve suroviji, sve zliji.

Ali Amerikanci ne moraju da gledaju dalje od uzaludnog rata Ariela Sarona sa Palestincima da bi shvatili ludost odmazde. U Libanu uvek je bilo isto. Gerila Hezbolaha bi ubila nekog izraelskog okupacionog vojnika, a Izraelci bi odgovorili i u odmazdi gadjali neko selo u kojem bi poginuli civili. Hezbolah bi se osvetio ispaljivanjem kacusa rakete preko izraelske granice, a Izraelci bi se osvetili ponovo bombardujuci juzni Liban. Na kraju je Hezbolah - "centar svetskog terora'' prema g. Saronu - isterao Izraelce iz Libana.

U Izraelu/Palestini, prica je ista. Neki izraelski vojnik ubije nekog Palestinca koji baca kamenje. Palestinci se osvete ubijanjem nekog doseljenika. Izraelci se onda osvete tako sto posalju ubilacki odred da ubije palestinskog strelca. Palestinci se osvete slanjem bombasa-samoubice u piceriju. Izraelci se onda osvete slanjem aviona F-16 da bombarduju palestinsku policijsku stanicu. Odmazda vodi u odmazdu i jos odmazde. Rat bez kraja.

I dok g. Bus - a mozda i g. Bler - pripremaju svoje snage, oni objasnjavaju tako varljivo blistavo da je ovo rat za "demokratiju i slobodu'', da su ovde u pitanju ljudi koji "napadaju civilizaciju''. "Amerika je napadnuta'', obavestio nas je g. Bus u petak, "jer smo mi najsvetlija baklja slobode i mogucnosti na svetu''. Ali nije Amerika napadnuta zbog toga. Ako je ovo arapsko-muslimanska apokalipsa, onda je ona intimno povezana sa dogadjajima na Bliskom Istoku i sa americkim upravljanjem ovom oblasti. Arapi bi, moglo bi se dodati, vise voleli malo te demokratije i sloboda o kojima im prica g. Bus. Umesto toga, oni dobijaju predsednika koji pobedi sa 98% glasova na izborima (prijatelj Vasingtona, g. Mubarak), ili palestinsku policiju, koju je obucila CIA, koja muci i ponekad ubija svoje ljude u zatvoru. Sirijci bi takodje voleli malo te demokratije. Kao i Saudijci. Ali njihovi jalovi princevi su svi prijatelji Amerike - u mnogim slucajevima skolovani na americkim univerzitetima.

Uvek cu se secati kako je predsednik Klinton najavio da se Sadam Husein - jos jedna od nasih grotesknih invencija - mora svrgnuti da bi narod Iraka mogao birati sopstvene lidere. Ali kad bi se to dogodilo, to bi bilo prvi put u istoriji Bliskog Istoka da je Arapima dozvoljeno da to urade. Ne, napadnuti su "nasa'' demokratija i "nasa'' sloboda o kojoj pricaju g. Bus i g. Bler, nase zapadno sveto mesto, a ne ogroman prostor terora i nepravde kakvim je postao Bliski Istok.

Dozvolite mi da ilustrujem sta mislim. Na danasnji dan pre devetnaest godina je zapoceo najveci akt terorizma - da upotrebim izraelsku definiciju te mnogo zloupotrebljene reci - u modernoj istoriji Bliskog Istoka. Da li se na Zapadu iko seca ove godisnjice? Koliko citalaca ovog clanka ga se seca? Malo cu rizikovati i reci da se nijedne druge britanske novine - a sigurno ne americke novine - danas nece setiti cinjenice da su 16. septembra 1982. godine saveznici izraelske falangisticke milicije zapoceli trodnevnu orgiju silovanja i klanja i ubijanja u palestinskim izbeglickim logorima Sabra i Satila, koja je odnela 1.800 zivota. To je usledilo nakon izraelske invazije na Liban - koja je trebalo da istera PLO iz zemlje i koja je dobila zeleno svetlo od tadasnjeg americkog drzavnog sekretara Aleksandra Hejga - cija cena su bili zivoti 17.500 Libanaca i Palestinaca, od kojih su skoro svi bili civili. To je verovatno tri puta veci broj mrtvih nego u Svetskom trgovinskom centru. Ipak se ne secam nikakvih molitvi, memorijalnih sluzbi ili paljenja sveca u Americi ili na Zapadu za nevine mrtve u Libanu; ne secam se nikakvih dirljivih govora o demokratiji i slobodama. U stvari, ja se secam da su SAD veci deo krvavih meseci jula i avgusta 1982. godine pozivale na "uzdrzavanje".

Ne, ne treba kriviti Izrael za ono sto se dogodilo prosle nedelje. Krivci su Arapi, a ne Izraelci. Ali to sto Amerika nije delovala casno na Bliskom Istoku, njena promiskuitetna prodaja raketa onima koji ih koriste protiv civila, njeno bezbrizno neobaziranje na smrt na desetine hiljada iracke dece pod sankcijama koje je najvise podrzavao Vasington - sve ovo je blisko povezano sa drustvom koje je proizvelo Arape koji su gurnuli  Ameriku u vatrenu apokalipsu prosle nedelje.

Ime Amerike je bukvalno pecat urezano na raketama koje Izrael ispaljuje na palestinske zgrade u Gazi i na Zapadnoj obali. Pre samo cetiri nedelje ja sam identifikovao jednu od njih kao AGM 114-D vazduh-zemlja raketu koju proizvode firme Boeing i Lockheed-Martin u svojim fabrikama na - od svih mesta - Floridi, drzavi gde su neki od samoubica naucili da pilotiraju.

Ova raketa je bila ispaljena iz helikoptera Apache (americke proizvodnje, naravno) tokom izraelske invazije na Liban 1982. godine, kad su Izraelci bacili na stotine kasetnih bombi na civilne zone Bejruta u prekoracenju poduhvata datih SAD. Vecina bombi je imala oznake americke mornarice a Amerika je tada zadrzala posiljku aviona bombardera Izraelu - za manje od dva meseca.

Isti tip rakete - ovog puta AGM 114-C proizveden u Dzordziji - ispalili su Izraelci u ambulantna kola kod libanskog sela Mansori, i ubili dve zene i cetvoro dece. Ja sam sakupio komadice rakete, ukljucujuci i njenu plocicu sa kompjuterskim kodom, odleteo u Dzordziju i pokazao ih proizvodjacima u fabrici Boeing. I sta mi je rekla osoba koja je razvila ovu raketu kad sam mu pokazao fotografije dece koju je njegova raketa pogodila? "Sta god da uradite" rekao mi je, "nemojte navoditi da sam ja kritikovao politiku Izraela".

Siguran sam da ce otac ove dece, koji je vozio ambulantna kola, biti uzasnut proslonedeljnim dogadjajima, ali pretpostavljam da nece - s obzirom na sudbinu njegove sopstvene zene - jedne od zena koje su poginule - biti raspolozen da ikome salje saucesce. Sve ove cinjenice, naravno, sada se moraju zaboraviti.

Ucinice se sve u narednim danima da se iskljuci pitanje "zasto'' i koncentrise na ko, sta i kako. CNN i vecina svetskih medija su vec poslusali ovo sustinsko pravilo novog rata. Vec sam video sta se desava kad se prekrsi ovo pravilo. Kad je list The Independent objavio moj clanak o vezi izmedju nepravde na Bliskom Istoku i holokausta u Njujorku, BBC kanal 24-casovnih vesti je emitovao americkog komentatora koji je primetio da je "Robert Fisk dobio nagradu za los ukus''. Kad sam istu poentu izneo na irskoj radio emisiji, drugi gost, harvardski pravnik, me je osudio kao coveka punog predrasuda, lazova, "opasnog coveka'' i - naravno - potencijalno anti-semitu. Irci su ga ucutkali.

Nije ni cudo da o teroristima pricamo kao o "ljudima bez mozga''. Jer ako ne, morali bismo da objasnimo sta se dogadjalo u tim umovima. Ali ovom pokusaju da se cenzurisu realnosti rata koji je vec poceo ne sme biti dozvoljeno da se nastavi. Pogledajte logiku. Drzavni sekretar Kolin Pauel je insistirao u petak da je njegova poruka Talibanima prosta: oni moraju da preuzmu odgovornost za to sto daju skloniste g. bin Ladenu. "Vi ne mozete odvojiti vase aktivnosti od aktivnosti pocinioca'' upozorio je. Ali Amerikanci apsolutno odbijaju da povezu sopstveni odgovor na svoje neprilike sa svojim aktivnostima na Bliskom Istoku. Mi treba da cutimo, cak i kad Ariel Saron - covek cije ce ime uvek biti povezano sa masakrima u Sabri i Satili - najavi da Izrael takodje zeli da se pridruzi bici protiv "svetskog terora''.

Nije ni cudo da se Palestinci plase. U protekla cetiri dana, na Zapadnoj obali i u Gazi su ubijena 23 Palestinca, sto je zapanjujuca cifra koja bi bila na naslovnim stranama novina da Amerika nije napadnuta. Ako se Izrael prijavi za ovaj novi konflikt, onda ce Palestinci - borbom protiv Izraelaca - postati deo "svetskog terora'' protiv kojeg g. Bus navodno vodi rat. Ne tvrdi g. Saron za dzabe tvrdi da Jaser Arafat ima veze sa Osama bin Ladenom.

Ponavljam: ono sto se dogodilo u Njujorku je bio zlocin protiv covecnosti. A to znaci policiju, hapsenja, citav novi medjunarodni sud u Hagu, ako je potrebno. A ne krstarece rakete i "precizne'' bombe i izgubljene muslimanske zivote u osveti za zivote zapadnjaka. Ali zamka je postavljena. G. Bus - a mozda i mi - sada ulazimo u nju.
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.