http://news.independent.co.uk/world/europe/story.jsp?story=97800
 

Gradski zivot: Beograd

Godinu dana nakon Milosevicevog pada, Srbi opet slobodno disu

Vesna Peric Zimonjic

5. oktobar 2001.

Sve se svodi na jednu jedinu recenicu kad ljudi govore o godini koja je protekla od kad je bivsi diktator Slobodan Milosevic pao sa vlasti: "Zivot je jos uvek tezak, ali slobodno disemo".

Na svakom uglu se moze videti da je Srbija jos uvek siromasna zemlja. Decenija vladavine g. Milosevica, koja se zavrsila na danasnji dan pre godinu dana, kad ga je svrgnuo sopstveni narod, ostavila je njenu ekonomiju u rusevinama. Malo se od tada promenilo, dok strane investicije polako dolaze, a Srbija prezivljava na stranoj pomoci.

Mnogi Srbi su razocarani i kazu da novi vladari nisu zadovoljili njihova ocekivanja. "Nema magije koja ce preko noci preokrenuti stvari i vrati zlatne osamdesete, kako su to mnogi ocekivali", kaze jedan Beogradjanin, Milan Stankovic. "Ali ne znam koliko jos strpljenja ljudi imaju".

Uprkos svemu, ima nekih vidljivih promena u Srbiji. Mnogi Srbi kazu da je svrgavanje g. Milosevica donelo ogromno olaksanje. "Ne budim se svako jutro plaseci se sta je sledeca stvar koju ce uraditi da mi upropasti zivot", kaze Marija Micevic, nastavnik iz Beograda. "Godinama su tu bili samo strah i ratovi. Sada slobodno disem".

Nema straha od policijske represije. Ljudi su manje strastveno politicki; cak ni stalni javni sukobi izmedju konzervativnog jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i reformistickog srpskog premijera Zorana Djindjica ne dovode do vrucih rasprava. Ljudi kazu da je to zato sto njih dvojica ne mogu da isprovociraju rat - Srbiji su dosadili njeni lideri.

Stopa kriminala je opala, ulice su bezbednije. G. Milosevic je u Hagu, dok njegove pajtase ocekuju sudjenja ovde. Nakon decenije haosa, porezi se placaju i novac se vise ne stampa u ogromnim kolicinama kako je to radio g. Milosevic da zadovolji budzetske potrebe.

Sverc benzina i cigareta je prekinut. Penzije stizu redovno. Cene su skocile, ali plate su duplo povecane u proteklih 12 meseci.

Beogradski kafici su puni kao i uvek, ali su krupni muskarci nalik na gangstere, sa zlatnim lancima, ustupili mesto finim mladim ljudima koji rade za strane kompanije ovde. Mnogi su skolovani u inostranstvu i vratili su se posle proslog oktobra.

Televizija je zadovoljstvo; nestali su mrznja i glorifikacija "jedinstvene srpske nacije". Programi su civilizovani i ljudima se prica sta se stvarno desava. Specijalne emisije su posvecene finim manirima, sto je ponovo u modi. Vristava "turbo-folk muzika" i polugole pevacice zamenjene su lokalnim pop ili zapadnim muzickim video spotovima. Dzez i klasicna musika su opet tu takodje.

Konacni udarac starim vremenima je dosao kad su sa televizije nestali proroci i prorocice. Oni su ispirali mozak obicnim ljudima u protekloj deceniji sa objasnjenima svetske zavere protiv Srba i predvidjanjima beskrajne karijere g. Milosevica. Na olaksanje svih, oni su sada bez posla.