10.02.2002.
 
Stephen Castle iz Haga
 
Milosevic izbegava britanskog advokata koji je tu da se brine da sudjenje bude fer
 
Kad udje u sudnicu u utorak, na pocetku najveceg sudjenja za ratne zlocine jos od Nirnberga, Slobodan Milosevic nece razmeniti ni najosnovnije pozdrave sa Britancem izabranim da stiti njegovo pravo na fer sudjenje.
 
Stiven Kej je jedan od tri advokata ciji je posao da se pobrinu za fer sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku, koji je odbio da imenuje branioca i ne priznaje autoritet UN tribunala. Kako ce g. Kej i njegove dve kolege obavljati svoj posao moze da utice na ishod sudjenja, a moglo bi odluciti i da li ce takvi kljucni medjunarodni svedoci kao Toni Bler, Bil Klinton i Havijer Solana biti pozvani da svedoce.
 
Ali ovaj londonski advokat nece ocekivati zahvalnost optuzenog, od koga do sada nije izvukao ni jednu rec. Svaki put kad su se sreli na sudu, kaze g. Kej, "ja sam mu se nasmesio i klimnuo i rekao 'Zdravo'. Nikad nisam dobio nikakav odgovor".
 
Jos od kad su pobednici drugog svetskog rata nametnuli pravdu pobedjenima nije bilo tako vaznog sudjenja za ratne zlocine. G.Milosevic je prvi bivsi sef drzave u istoriji kome se sudi na medjunarodnom sudu za ratne zlocine  i prvi lider protiv koga je bila podignuta optuznica jos dok je bio na polozaju. Optuzbe ukljucuju i genocid - sto je najozbiljnija optuzba u ladici ovog UN tribunala  - koja nosi dozivotnu robiju.
 
Vodeci sopstvenu odbranu, g. Milosevic je osigurao da ima dovoljno vremena da iznese svoje stavove. On ce verovatno provesti ceo drugi dan ovonedeljnog sudjenja govoreci.
 
Odgovor tribunala na neizbeznu optuzbu da je to predstava od sudjenja bio je da imenuje g. Keja, i advokate iz Holandije i Srbije, kao amici curiae (prijatelje suda) - neutralne posmatrace koji mogu da ispituju optuzbu i unakrsno ispituju svedoke. Oni ne primaju instrukcije od optuzenog, ali mogu razviti argumente od stvari koje on kaze. A ako g. Milosevic tvrdi (kako nagovestavaju izvori u Beogradu) da gospodu Blera i Klintona treba pozvati, ovi amici curiae kazu da su spremni da pokusaju da ubede sudije da se sloze s tim.
 
Optuzbe protiv g. Milosevica odnose se na zlocine na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Pre devet dana optuzba je dobila znacajnu pomoc kad su se sudije slozile da spoje ova tri sudjenja u jedno. To je bilo olaksanje za tuzioce, jer se pokazalo da nije lako ubediti svedoke da dodju iz Beograda i jednom, a kamoli dva ili tri puta.
 
Na jednom nivou optuzbe koje se odnose na Kosovo trebalo bi da su najlakse za dokazivanje. Ova pokrajina je bila (i ostala) deo Jugoslavije, ciji je predsednik bio g. Milosevic kad se odigravalo etnicko ciscenje. Dokazivanje komandne odgovornosti trebalo bi da bude jednostavno u poredjenju sa teskocama povezivanja g. Milosevica direktno sa zlocinima u Bosni i Hrvatskoj.
 
S druge strane Karla Del Ponte, glavni tuzilac, je vec postigla osude za druge za genocid u Srebrenici, i utvrdila se u drugim sudjenjima koja su se tu odigrala. Ona ne mora da pocinje iz pocetka, kao sto mora oko Kosova.
 
Prema Mihailu Vladimirofu, jos jednom amicus curiae, postoje kljucne razlike izmedju ovog sudjenja i Nirnberga, od kojih je vazna ta da je ovaj tribunal ustanovljen pod patronatom UN. Jos jedan element je da su "Nemci imali dokumentaciju o svemu". Ove nedelje stvar optuzbe ce biti vise pitanje skupljanja "posrednih dokaza" od svedoka nego sa dokumenata.
 
Moze li sve ovo rezultirati u fer sudjenju? Profesor Vladimirof kaze da se nada da ce ljudi zakljuciti da je bilo fer. Ali g. Kej nije tako optimistican. "Videcemo", kaze on.
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.