http://www.lewrockwell.com/orig/sunley1.html

July 12, 2001

Johnathan Sunley :

Makedonija: Poslednja domina?
 

Scenario je poznat. Posto su zauzeli par sela i terorisali (ili isterali) njihovo stanovnistvo, pobunjenici zahtevaju vecu nacionalnu - ili neku drugu vrstu - jednakosti priblizavajuci se glavnom gradu ove zemlje tezeci za konacnim obracunom sa vladom. Vlada pokusava da na silu odgovori silom, ali je u tome sprecavaju zapadni posrednico koji dolecu i odlecu insistirajuci na potrebi za 'dijalogom'. Iznenada, jucerasnji 'teroristi' su danasnji partneri u 'mirovnom procesu'.

Vode se razgovori, linije vojnog fronta su zamrznute, a pred ocima medjunarodne zajednice se odrzavaju novi izbori ili referendum o jadima pobunjenika. Izgled normalnosti se vraca i CNN postepeno gubi interesovanje za ovu pricu. Ali do sada je ovo jadno mesto vec postalo takvo da se njime ne moze upravljati (sto je uvek i bio glavni cilj pobunjenika), a odgovornost za njegove unutrasnje stvari prelazi u neku permutaciju sledeceg: NATO, OEBS, EU, UN, Svetska banka, itd.

Danas je Makedonija u opasnosti da postane jos jedan tuzni mali protektorat na Balkanu. Ali ovo je sudbina koju je mali broj zemalja u ovom regionu - narocito onih koje su nekad bile republike bivse Jugoslavije - mogao da izbegne u poslednjih deset godina. Zaista, pre tacno jednu deceniju je pala prva domina, kada je medjunarodni pritisak sprecio legalno izabrane vlasti u Zagrebu da ponovo uspostave kontrolu nad delovima Hrvatske koje su zauzele srpske snage.

Ironija je u tome da su tokom citavog ovog turbulentnog perioda Makedoniju hvalili zbog njenog resenja medjunacionalnih odnosa - za koje se uvek (mada cesto i netacno) govorilo da je primarni uzrok sukoba u ovoj oblasti. Njena albanska manjina, bilo da cini 23% ili 40% stanovnistva (kako tvrde Albanci), je, od kad je ova zemlja postala nezavisna 1992. godine, uzivala prava i generalni osecaj postovanja o kojima druge manjinske zajednice na Balkanu mogu samo da sanjaju. Albanci su ucestvovali u skoro svima vladama formiranim u Skopju tokom poslednje decenije, a bilo je malo protesta kad su tokom rata na Kosovu 1999. godine ustanovljeni izbeglicki logori za cak 400.000 Albanaca koji su bezali od tamosnjih borbi.

Ali sta god da je u pitanju kod sadasnje krize, ovde se ne radi o ljudskim pravima ili demokratiji. U jesen 1999. odrzani su izbori u Makedoniji da se izabere novi predsednik. Iako su ovi bili strogo osudjeni od strane zapadnih posmatraca zbog flagrantnih nepravilnosti (koje su bile narocito lose u mestima sa velikom koncentracijom Albanaca), ovo je u to vreme vidjeno kao cena koju vredi platiti da bi najmanje poznati kandidat, Boris Trajkovski, pobedio na kartu medjunacionalnih odnosa i sloge. Ishod je bio suprotan, jer su se slovenski Makedonci - razgnevljeni nacinom na koji se cinilo da albanski glasovi vrede vise od njihovih - i albanska manjina - ohrabrena da veruje da moze da prevarom dodje na vlast, sve vise udaljavali jedni od drugih.

Medjutim, nije neverovatno da bi zavrsili sa borbama da nije bilo dogadjaja na Kosovu nakon tamosnjeg rata. Uprkos prisustvu oko 45.000 NATO vojnika i baze Bondsteel, jedne od najvecih americkih inostranih vojnih objekata na svetu, ocigledno se pokazalo da ovi nisu sposobni da kontrolisu - a kamoli razoruzaju - OVK koja se bavi svojim biznisom sverca droge, trgovine ljudima i oruzjem prakticno bez ometanja.

Bilo je samo pitanje vremena kad ce OVK pozeleti da prosiri svoje carstvo kriminala u susednu Makedoniju. Nema sumnje da su bili zbunjeni kad su ih isti oni predstavnici medjunarodne zajednice koji pomagali njihovu stvar na Kosovu (cesto sa grotesknim elanom: secate se americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt kako pohlepno ljubi lidera OVK Hasim Tacija?), osudili u Makedoniji kao `gomilu ubilackih siledzija'. Ali danas (samo par meseci kasnije) generalni sekretar NATO-a Lord Robertson je daleko oprezniji u svom izboru reci - u klasicnoj promeni stava - pocinje da prica da je vlada u Skopju ta koja mora preduzeti mere da zavrsi eskalirajuci konflikt.

Medjutim, takve mere iskljucuju upotrebu grube sile. Ne samo to, makedonske vlasti treba da stoje po strani dok medjunarodna zajednica pomaze drugoj strani - kako se dogodilo pre par nedelja kada su americke trupe sprovele nekoliko autobusa naoruzanih pobunjenika iz zone borbi samo 10 km od Skopja.

Razgnevljeni ovim dogadjajem, slovenski Makedonci su pretpostavili da je intervencija KFOR-a bila sustinska za garantovanje bezbednosti malog kontigenta 'savetnika' koje je SAD poslala da nadgledaju i obucavaju makedonsko krilo OVK. Za autsajdere ovo moze zvucati kao tipicna balkanska teorija zavere. Ali danas se zemlje clanice NATO-a otimaju oko toga cija je zasluga za obucavanje i opremanje OVK na Kosovu  u vreme kad su zvanicno jos uvek bili osudjeni kao teroristi.

Razlika izmedju ova dva, naravno, je u tome sto dok je NATO intervencija na Kosovu uglavnom imala za cilj da svrgne Slobodana Milosevica, u Makedoniji ne moze biti takve motivacije za njihovo ucesce. Pa sta je onda? Zasto se cini da je medjunarodnoj zajednici tako stalo da prvo podrije, a onda stavi pod svoje jos jednu neuspelu balkansku drzavu, pored Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Srbije? (Svojom nedavnom odlukom da se povinuje pod pritiskom Zapada i posalje jos optuzenih Hrvata na Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu, vlada u Zagrebu je zapravo predala suverenitet zemlje i stavila i Hrvatsku na ovu listu)

Makedonci imaju jos jednu teoriju zavere da ovo objasne. Jednom recju: novac. Oni ukazuju na planove da se izgradi naftovod od Burgasa (Bugarska) na Crnom moru do Flore (Albanija) na Mediteranu, ciji je cilj da transportuje naftu i gas iz Kaspijskog regiona i Centralne Azije. Oni ukazuju na investicije u ovaj naftovod i prateci put - koji bi oba prolazili kroz Makedoniju - koje prave vodece zapadne energetske kompanije, i na pozicije koje neke zemlje drze u istim ovim kompanijama, odnosno nekoliko drzavnika koje Zapad redovno salje tamo kao osobe koje treba da resavaju probleme na Balkanu.

Sadasnji B-tim diplomatskih povratnika koji su zaduzeni za pronalazenje izlaza iz ovog corsokaka je samo za javnu potrosnju. Pravi dil je u maju ugovorio Robert Frovik, 'specijalni izaslanik' cije prisustvo na Balkanu uvek nagovestava katastrofu za datu zemlju. Uvodjenjem ogranka OVK, NOA, iz zaborava on je podsetio Makedonce na cuvenu Maovu izreku: vlast potice iz cevi oruzja. Sa samoproklamovanog kamena temeljca Novog svetskog poretka, ova stara drzava - sada osudjena na sudbinu verovatne podele i ponovne kolonizacije - imala je pravo da ocekuje vise.

Johnathan Sunley pise o Balkanu za list National Review i The National Interest


[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.