|
Pise Bozidar Medic
04.01.2001.
2000-ta!*
* Moje detinjstvo obelezila je serija "Grlom u jagode". Ne samo zbog toga sto se tada snimala i prikazivala i sto je govorila o vremenu u kome sam stasavao, vec i zato sto sam i sam ucestvovao u njoj. Igrao sam epizodnu ulogu i sa nepunih 12 godina posteno zaradio svoju dnevnicu glumeci od jutra do mraka. To je bio moj prvi honorar u zivotu. Secam se, bio je pozamasan, pa sam za njega kupio automobil na daljinsko upravljanje i za ostatak castio drugare sladoledom.
Prisecajuci se povremeno te serije, gledajuci njene reprize na televiziji, ona je i dalje bivala prisutna u mom zivotu. Razmisljajuci s vremena na vreme o njoj, razmisljam u stvari o svom detinjstvu, u koje bih se najradije vratio. Tada je sve bilo nevino i bezbrizno. Ne samo zato sto sam bio dete, vec i zato sto, izmedju ostalog, politika nije bila u prvom planu. Ljudi su se okretali zivotu, radu i uzivanju. Mislim da vrsnjaci mojih roditelja tada nisu imali briga i problema kao ja sada u njihovim godinama.
I upravo zato sto je to, slobodno mogu da kazem, kultna serija, odlucio sam da sumiram proteklu godinu na nacin na koji je to Bane Bumbar cinio u svakoj epizodi ove serije. Uz karakteristicnu muziku, koje se sigurno secate, nabrajao je dogadjaje koji su obelezili doticnu godinu.
- Najvazniji dogadjaj 2000-te, koji ujedno predstavlja i prekretnicu u nasim zivotima, svakako su nedavno odrzani izbori. Socijalisti su posle dugogodisnje vladavine konacno doziveli fijasko i dobili smo novu, demokratsku vlast. Bolju, nadamo se. Zavideli smo Hrvatima kada je kod njih doslo do smene vlasti. Sada je i nas sunce ogrejalo i u novi milenijum krecemo puni optimizma.Sa dolaskom novih svezih snaga, dinar se konacno zaustavio na vrednosti od 30 apoena za jednu nemacku marku; dileri su nestali sa ulica; pocela je prodaja deviza u bankama; po prodavnicama su se pojavili deficitarni proizvodi; benzin je stigao na pumpe. Problemi polako pocinju da se resavaju.
- Posle deda Avramovog novog dinara dobili smo jos jedan "novi dinar" - konvertibilni. Novi guverner Mladjen Dinkic pobrinuo se za novi izgled nacionalne valute i potrudio da ona izgleda evropski, podsecajuci malo na nemacku valutu. Ostaje da se nadamo da ce i njena vrednost biti stabilna kao sto je vrednost nemacke marke! Nove novcanice narod je poceo popularno da zove "dinkicke". Od srca im zelim da budu dugog veka!
- Te 2000-te ponovo primljeni smo u Ujedinjene nacije, OEBS, MMF i jos nekoliko medjunarodnih organizacija, ciji smo clanovi bili uglavnom od osnivanja, ali smo iz njih iskljuceni posle raspada bivse SFRJ. Svi smo se radovali zbog toga, mada mi se cini da nije bilo mesta radovanju, jer nam pravo clanstva pripada i nismo ga ni od koga dobili kao poklon. Osecamo da se "vracamo u svet", pa nam je s te strane ipak drago ovo "novo" uclanjenje.
- 2000-tu cemo pamtiti, izmedju ostalog, i po nezaboravnim tropskim temperaturama. Leto je pocelo u aprilu i trajalo skoro do novembra. Da je trajalo duze nego obicno mogao sam da odredim i po tome sto sam se veoma iznenadio kada sam nedavno izvadio zimsku garderobu i utvrdio da su mome sinu sve trenerke i farmerke do ispod kolena. Nije ih nosio prilicno dugo, citavih sest meseci, pa se po tome videlo koliko je izrastao za to vreme. Zahvaljujuci izrazito visokim temperaturama ove godine smo uglavnom nosili bermude i sorceve, a na njima se teze vidi kad dete "izraste kao iz vode".
- U 2001. krecemo ne bas sjajno - "putem mraka". Nezapamcene restrikcije elektricne energije, koje su hiljade ljudi ostavljale u mraku i po deset, petnaest, pa i dvadeset casova, obelezile su poslednje dane ove stare, 2000-te godine. Obecali su nam da ce struje biti za sam docek novog milenijuma, ali se nikad ne zna. Zato su se ovih dana, osim ukrasa za jelke, igracaka i raznih drugih poklona i polkoncica, jako mnogo prodavale svece, baterijske lampe, plinske svetiljke. Za svaki slucaj. Pretvoricemo docek u romanticno vece uz svece i tako prevazici i taj problem.
- Ja cu 2000-tu pamtiti i po tome, ali i po nekim drugim, za mene vaznijim, stvarima. Najvazniji i ujedno najtuzniji dogadjaj koji je obelezio ovu godinu je odlazak moga oca. Coveka kome sam se divio. Koga sam voleo, ali ne znam da li sam uspeo to da mu saopstim na pravi nacin. Coveka koga sam citavog zivota zeleo da dostignem. Ali sada znam - to nikada necu uspeti!
- Moj sin se prosvercovao i ni ove godine nije krenuo i skolu. Iako je vec stasao za ucenje slova i brojeva, sa nepunih sest i po godina, odlucili smo da sve te skolske obaveze ostavimo za iducu godinu. On, medjutim, nije ni svestan da je ugrabio jos jednu godinu - za igru, bezbrizno cavrljanje sa vrsnjacima u vrticu i slobodna poslepodneva bez domacih zadataka.
- A ja sam, kao i svake godine, bio tuzan za svoj rodjendan i konstatovao kako vreme neumoljivo prolazi i kako tome nema leka. Rado bih se zamenio sa svojim sinom i ponovo prozivljavao detinjstvo i mladost. Volja i zelja su tu. Samo mi jos nedostaje - zlatna ribica.
|
|