|
Pise Milos Misovic
10.01.2000
MILOSEVICEVA OSVETA
Zasto predsednik SRJ nije cestitao Bozic Patrijarhu Srpske pravoslavne crkve
Bozic je najveci hriscanski praznik koji se oduvek proslavlja sa naglasenom paznom i postovanjem bozicnih obicaja. Dan kada je, po tumacenju hriscanske religije, dosao na svet Isus Hristos, Sin Boziji, cijim rodjenjem je oznacen pocetak racunanja vremena, ove godine je slavljen i proslavljan i kao praznik velike nade.
Za vernike Srpske pravoslavne crkve, Bozic je oduvek bio i praznik mira medju ljudima i prastanja svih grehova i uvreda, sto je izrazavano u stalno aktuelnoj poruci: "Mir boziji, Hristos se rodi!". Ne moze se medjutim reci da je ovogodisnji veliki hriscanski praznik u Jugoslaviji protekao u duhu te poruke.
Srbima u Jugoslaviji i van nje odavno je poznato da Slobodan Milosevic i patrijarh Pavle nisu u dobrim odnosima. Poznato je i da je poglavar Srpske pravoslavne crkve vise puta upucivao Milosevicu ostre kritike, a zbog politike kojom je srpski narod i druge gradjane Jugoslavije, posebno Srbe sa Kosova, doveo u nemogucu situaciju, zatrazio i njegovu ostavku.
Ali, kada je Slobodan Milosevic krajem prosle godine odlucio da gala prijemom obelezi praznik davno nestale republike (o cemu je bilo govora u Raskrscima 6.12.99.), patrijarh Pavle je, po licnoj proceni ili savetu uticajnih arhijereja, odlucio da se odazove pozivu sefa drzave i sa svojim saradnicima prisustvovao je prijemu. Kritike koje je zbog toga pretrpeo od vernika i svestenstva shvatio je kao nesto sto se na toj funkciji mora podneti.
Mesec dana kasnije, kada se pripremala proslava pravoslavnog Bozica, patrijarhu Pavlu su sve relevantne licnosti uputile uobicajene cestitke. Jedino se nije oglasio Slobodan Milosevic, sef drzave koja se jos zove Jugoslavija, ali kako sada stvari stoje veliko je pitanje koliko ce se to ime jos odrzati.
Tesko je objasniti zasto je Milosevic tako postupio. Ako je mislio da se na taj nacin revansira za sve cesce i sve ostrije kritike koje na njegovu adresu stizu od Patrijarha i pojedinih arhijereja, moze da bude siguran da je sam sebi stetu naneo. Takvim postupkom on nije uvredio samo Patrijarha kao najviseg crkvenog velikodostojnika, vec i starog i cestitog duhovnika, koji svetla obraza i ciste savesti moze da izadje pred svaki ovozemaljski i nebeski sud.
Ako je razlog bio sadrzaj Patrijarhove Bozicne poslanice pravoslavnim vernicima, u kojoj nicije ime nije pomenuto ali su mnogi, pa i Milosevic lako prepoznali kome su kritike upucene, to je najmanje sto je Milosevic mogao da ocekuje, pre nego sto napravi zavrsni racun svojih grehova.