|
Pise Milos Misovic
07.03.2000.
EPIDEMIJA STRAHA
U jednom od proslih Raskrsca govorili smo o strahovanju vlasti i opozicije, ovog puta rec je o strahovanju naroda
Pojave koje su odavno pocele da unose nemir u zivot gradjana Srbije pretvorile su se u epidemiju straha koja je u poslednje vreme zahvatila vecinu gradjana. Danas se u Srbiji ne strahuje samo od onoga sto se dogadja na Kosovu, oko Kosova ili u Crnoj Gori; strahuje se od svakog najavljenog i nenajavljenog poteza vlasti koja je izgubila kontrolu nad svim, pa i nad sopstevnim ponasanjem.
Gotovo da nema jutra u kome radoznali citalac novina, slusalac radija ili gledalac TV programa nece biti zapljusnut vestima o kriminalnim radnjama, maltretiranju neduznih gradjana i, sto je najgore, hladnokrvnom oduzimanju ljudskih zivota.
Neko ce mozda reci da se takve stvari dogadjaju svuda i da je kriminal jedna od tekovina savremenog sveta. Jeste, kriminala ima svuda i on je jedan od neizbeznih pratilaca razvijenih drustava. Ali u svakoj dobro organizovanoj drzavi postoji jasna granica izmedju onoga sto cini organizovani kriminal i sto izvode drzavni organi. U Srbiji se ta granica izgubila i ljudi se jednako plase organizovanog kriminala i akcija koje u kriminalnim oblicima izvode drzavni ili paradzavni elementi.
Juce je TV Studio B u prvim jutarnjim vestima objavio informaciju o upadu nepoznatih lica u prostorije objekta Beogradskog vodovoda u Kumodrazu u kome se nalazi repetitor TV Studija B na Torlaku. Petorica napadaca, obucenih u milicijske maskirne uniforme, dovezla su se u noci izmedju 5. i 6. marta policijskim dzipom i zatrazila da im se otvori objekat. U zgradi su se nalazili radnik obezbedjenja objekta, Dragan Lukovic, i telekomunikacioni tehnicar, Mirko Slavkovic, koji su poverovali da se radi o kontroli rada i pustili ih unutra. Medjutim, nepoznati posetioci su ih odmah napali, naneli im teske telesne povrede i posto su ih vezali i bacili preko njih cebad da ne gledaju sta se dogadja, demontirali su i odneli uredjaje za emitovanje programa TV Studio B na 51. kanalu, cime su onemogucili 400,000 gledalaca i oko milion slusalaca da prate programe Stidija B i Radio B2 92.
Ne bi to bilo nista neobicno, jer do javnosti nisu prvi put doprle takve vesti. Valja se prisetiti kako je pre nekoliko godina, pred licem drzavnih organa, oteta moderna oprema za Studio B, o cemu pravo objasnjenje nikad nije dato. Jos u svezijem secanju je ono sto se dogodilo sa obijanjem i kradjom opreme sa TV releja Studija B na Kosmaju. Neobicno i nenormalno je sto Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije, umesto da odmah povede istragu i utvrdi ko su pocinioci tog kriminalnog akta, izdaje saopstenje "da je to jos jedna zlonamerna i netacna informacija, isfabrikovana u ovoj informativnoj kuci, u cilju produzavanja medijske kampanje protiv MUP Srbije".
Verovatno ce istraga biti sprovedena iz formalnih razloga, ali su u velikoj zabludi oni koji ocekuju da ce se otkriti istina. Rezim koji je svojom politikom doveo sebe u situaciju iz koje i da hoce ne moze da se izvuce, svestan je da se vise ne moze odrzavati na vlasti bez upotrebe sile i drzavnog terora. Ono sto radi sa nezavisnim medijima, ukljucujuci i nasilno pripajanje Vecernjih novosti rezimskoj Borbi, izvedeno ovih dana bez ikakvih obzira, samo je prva faza drzavnog terorizma, koja se uvija u nekakve zakonske omote. To je gruba realnost sa kojom valja racunati, bez obzira sto se iza takvih poduhvata skriva strah od prodiranja istine u javnost.
Drugo je pitanje da li je onaj koji je nedavno ozvanicio takvu politiku svestan koliko se dugo tim sredstvima moze odrzati.