|
Pise Milos Misovic
16.03.2000.
CENA CASTI
Politicko stanje i raspolozenje u Srbiji toliko je obojeno prepadima - vlasti, cena, nestasica, izliva gneva, nocnih provala - da ga je gotovo nemoguce definisati. Trenutno su u modi politicke optuzbe i presude u kojima se izricu kazne, visoke za nase izgubljene kriterijume o materijalnim vrednostima i mogucnostima.
Ako se u zemlji poremecenog reda i poretka za nesto moze reci da funkcionise kao "navijeni svajcarski sat", onda je to bez sumnje sudstvo. Posebno su revnosne sudije za prekrsaje, koje drakonskim kaznama po seseljevskom Zakonu o informisanju sredjuju nezavisne medije, uterujuci ne samo znacajne sume novca u ispraznjenu budzetsku kasu, vec i strah u kosti onima koji jos misle da mogu slobodno iznositi svoje stavove i misljenja ili nekontrolisano prenositi informacije koje se ne dopadaju vladajucim mocnicima.
Sada je na primer, postalo veoma uocljivo trazenje naknade za povredjenu ili narusenu cast. Novinska agencija Tanjug i vrsilac duznosti njenog direktora, Dusan Djordjevic, optuzili su list Danas da su tekstom "Opelo bez patrijarha", objavljenim 18.decembra prosle godine, naruseni ugled i cast i Tanjuga i Dusan Djordjevica.
Valja podsetiti da se radi o istim tuziocima i istim okrivljenima, koji su zbog istog teksta prekrsajno osudjeni da plate kaznu od ukupno 270.000 dinara. Ono sto je najzanimljivije u tom cudnom sporu je cinjenica da Tanjug i Djordjevic, podnoseci tuzbu za prekrsaj, nisu osecali da im je cast povredjena, pa da istovremeno napisu i tuzbu za krivicno delo uvrede casti.
Nije poznato da li to nisu ucinili zbog toga sto im cast u tom trenutku nije bila pri ruci, ili su u pitanju drugi razlozi. Mozda im se cinilo da se revnoscu suda i skolonscu pojedinih sudija da izricu maksimalne kazne, moze popraviti ono sto se lako gubi a tesko se stice. A ako se nekom jednom povredi, ili na drugi nacin dovede u pitanje cast, poznato je - ako ne svima, bar mnogima - on ne moze vise valjano i sa sigurnoscu obavljati vazne poslove.
Sudeci po ceni koju su odredili, ne bi se reklo da Tanjug i Dusan Djordjevic visoko cene cast koju su izgubili inkriminisanim tekstom. Milion dinara za Tanjug i 500.000 dinara za Djordjevica, dosta je skromna naknada. Kako ce sudija ustanoviti da li je to realna cena i da li se ostecena cast moze uopste obnoviti, ostaje da se vidi.
Ali kada je rec o ceni casti vredi u tom kontestu pomenuti i licnost koja mnogo vise drzi do svoje casti. Mozda zato sto veruje da se nalazi na neznatno visoj
drustveno - politickoj stepenici. Rec je o profesoru dr Milovanu Bojicu, aktuelnom predsedniku srpske vlade i nosiocu jos mnogo drugih funkcija i zaduzenja. Ukratko receno, coveku sirokog politickog dijapazona, koji i danju i nocu bdi nad ovim narodom, cineci sve sto moze i ne moze da ga ucini srecnim.
Mozda se zbog toga, ili iz ciste pizme, grupa opozicionih lidera - Zoran Djindjic, Vladan Batic, Milan St. Protic, Velimir Ilic, Dragan Milovanovic, Goran Svilanovic i Vuk Obradovic - usudila da organizuje neko simbolicno sudjenje i da tog julovskog veleposednika oglasi "krivim" za lose stanje u nasem zdravstvu, sto, naravno, ne odgovara istini o kojoj svakodnevno trube pravoverni mediji.
Da bi se ta gospoda privela pameti, dr Bojic i njegov advokat su presavili tabak, napisali tuzbu, naveli tacke i paragrafe po kojima treba da se izrekne presuda. A Milovan Bojic, pravi junak naseg doba, odredio je cenu. Ona iznosi okruglih deset miliona dinara. Toliko treba da mu plate vinovnici za povredjenu cast.
I da im vise nikad ne padne na pamet da kazu ruznu rec o casti coveka koji visoko ceni sopstveni ugled i dostojanstvo.
Pa, i to nije mnogo ako na taj nacin moze da se vrati izgubljeno.