RASKRSCA
Pise Milos Misovic

20.03.2000

PREKOR BLAGOG UKUSA

S kakvim porukama su predstavnici Stejt Dipartmenta ovih dana stigli na Kosovo i kako je ko te poruke protumacio

Vec nekoliko dana u centru paznje kosovske, jugoslovenske i sire balkanske javnosti nalazi se poseta Kosovu dvojice americkoh izaslanika - Kristofera Hila, savetnika predsednika Klintona za bivsu Jugoslaviju, i Dzejmsa Rubina, pomocnika drzavnog sekretara i portparola Stejt Dipartmenta, i njihovi razgovori vodjeni sa akterima uzavrele kosovske politicke scene.

Razgovori su nesumljivo bili zanimljivi, ponajvise zbog toga sto su sa raznih strana stizala upozorenja da se politicka situacija na Kosovu - zbog niza neresenih ili pogresno resavanih problema - priblizila tacki klucanja. Opomenama iz pojedinih evropskih centara, ali i iz Vasingtona i Moskve, koje nisu isle dalje od "izrazavanja zabrinutosti" zbog onoga sto se tamo dogadja, nisu dale gotovo nikakve rezultate. Glavni akteri kosovske krize i dalje su obavljali svoje mutne poslove, optuzujuci se uzajamno. 

Kad se vatra nedopustivo priblizila opasnom fitilju, emisari iz Vasingtona i Brisela su pohrlili na Kosovo. Americki izaslanici se nisu dvoumili s kim treba da razgovaraju o kljucnom problemu. Ostalo je, ipak, nejasno da li je Rubin razgovarao i sa pomalo zaboravljenim Ibrahimom Rugovom, zbog toga sto se SAD okrecu "meksoj" varijanti kosovske politike, sto bi bilo pozdravljeno, ili je to samo takticko upozoravanje Tacija da SAD imaju i rezervnog kandidata za kosovskog celnika.

Trazenje pravog poteza

Na Kosovo je stigao i nekadasnji generalni sekretar NATO-a i sadasnji visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana. Kako je izjavio novinarima, on je sa predstavnicima kosovskih Srba "diskutovao sta bi bio pravi potez koji treba uciniti da bi se Srbi ukljucili u rad privremenog administrativnog veca Kosova". U znatno pomirljivijem tonu nego sto je do sada cinio, on je srpskim sagovornicima predocio da ih u tom forumu "cekaju prazne stolice i da ih zauzmu kada za to budu spremni".

U isto vreme, svakako ne slucajno, i Rusi su pojacali diplomatsku aktivnost za resavanje kosovske krize. Njihov ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, zatrazio je od svojih kolega iz sedam industrijski najrazvijenijih zemalja da se spreci "prelivanje kosovske napetosti na podrucje juzne Srbije". A ruski ambasador u UN, Sergej Lavrov, je civilne i vojne predstavnike medjunarodne zajednice na Kosovu optuzio da Rezoluciju UN o Kosovu primenjuju na nacin koji "jaca pozicije ekstrmista i separatista".

Domace i strane medije, koji prate kosovska kretanja, najvise je u svemu tome interesovalo kakvo su upozorenje americki izaslanici na Kosovu preneli njihovom favoritu, Hasimu Taciju, koga su bezrezervnom politickom i vojnom podrskom pretvorili u glavnog aktera kosovske politicke scene. Agencijske vesti o razgovorima koji su drzani iza zatvorenih vrata i u kojima je glavnu rec imao Dejms Rubin, vrlo su sture. Ali i iz onoga sto je receno novinarima moze se zakljuciti da su Amerikanci svog militantnog prijatelja i saveznika ozbiljno upozorili, ali se ne bi reklo da su bili i kategoricni u zahtevu da se prekinu akcije kojesu sa Tacijevom precutnom saglasnoscu nesmetano izvodili pripadnici (ne)rasformirane OVK, zatiruci cak i tragove srpskog i drugog nealbanskog stanovnistav na vecem delu Kosova.

Nedostatak poverenja

"Dosao sam ovde", rekao je Rubin, "da prenesem snaznu poruku onima kojima smo pomogli da ne zelimo da nase poverenje bude zloupotrebljeno od ljudi koji ne zele da preuzmu rizike koje sa sobom nosi koegzistencija". Znatno je konkretniji bio kada je izrazavao zabrinutost SAD zbog nedostatka odgovornosti koju albanski politicki lideri snose za ono sto se desava na jugu Srbije. Naime, Rubin je domacine upozorio da ne ocekuju pomoc Zapada izvan granica Kosova, jer je takvo obecanje pre godinu dana nije dato i Albancima koji zive izvan Kosova.

Kada se te nedovoljno jasno definisane ocene i protivrecne izjave stave pod ostriju kriticku lupu, nije tesko izvesti zakljucak da su SAD i NATO, pored svih kritika upucenih i iz njihovih sredina - zadovoljni onim sto je do sada ucinjeno na Kosovu. Svako dalje sirenje tog problema, bez obzira ko bi ga inicirao, moglo da ima nesgledive posledice. 

Veliko je pitanje da li su toga svesni oni koji u ovom trenutku potpiruju kosovsku vatru. Ili, mozda, to cine zbog toga sto znaju koliko bi ona mogla da bude jaka.

 

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.