|
Pise Milos Misovic
05.04.2000.
NESPORAZUMI OKO IZBORA
Na Kosovu nikako da se postigne saglasnost, cak i oko beznacajnih pitanja. Zasto je to tako - tesko je objasniti. Koliko god se moze razumeti zbog cega medjunarodna zajednica ne moze da nadje zajednicki jezik sa Slobodanom Milosevicem, toliko je tesko shvatiti zasto njeni predstavnici ne mogu da nadju zajednicki jezik razumevanja sa predstavnicima kosovskih Srba, koji ne traze nista drugo nego da se sprovodi rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu.
Ovih dana se dosta raspravlja o najavljenim izborima za lokalne organe vlasti. Deo Srba koji je jos ostao na Kosovu suprotstavlja se tome, jer smatra da nije obezbedjen ni minimum uslova za taj posao. Osim osnovnih bezbednosnih uslova, nisu stvorene ni mogucnosti da na izborima ravnopravno ucestvuju Srbi i drugi gradjani nealbanske naradnosti, koji su pod pritiskom albanskih terorista izbegli sa Kosova.
Medjutim, medjunarodna zajednica se zuri i ona preko sefa civilne misije UN na Kosovu, Bernara Kusnera, koji je ovih dana dao dosta nervoznih i kontroverznih ocena o kosovskoj situaciji, najavljuje da ce se lokalni izbori, predvidjeni za jesen, odrzati cak i ako srpske izbeglice ne budu mogle da glasaju.
Ta najava je uzbudila kosovske Srbe i njihove predstavnike, koji s pravom postavljaju pitanje s kakvim krajnjim ciljem se takva akcija planira i na kakav nacin namece? Ne zeli li se na taj nacin legalizovati postojece stanje o etnicki cistom Kosovu? Kusner razlog za takav stav pravda time sto se jugoslovenski predsednik Milosevic i srpske vlasti u Beogradu protive zahtevu UNMIK-a da se Srbi koji su bili prisiljeni da napuste Kosovo, registruju kao raseljene lica.
Predstavnici kosovskih Srba, koji su voljni i spremni da saradjuju sa UNMIK-om i KFOR-om, kao sto je otac Sava i mnogi drugi, smatraju da odgovornost za to sto se stanje na Kosovu ne popravlja ne snosi samo Kusner. Bez obzira sto je povukao mnoge poteze koji su se nepovoljno zavrsili po Srbe i druge nealbanske narodnosti, odgovornost snosi i beogradski rezim, koji ne zeli normalizaciju odnosa na Kosovu, vec na razne nacine pokusava da onemoguci "ucesce kosovskih Srba u politickom zivotu i procesu izgradnje demokratskih institucija". A bez ucesca u lokalnoj vlasti, kosovski Srbi su osudjeni - prvo na izolaciju, a zatim na definitivno iseljavanje, sto i jeste krajni cilj albanskih separatista.
Bernaru Kusneru nije lako. Od svega sto je dosad pokusao, nista, ili gotovo nista nije dovedeno do kraja niti je dalo zadovoljavajuce rezultate. Svi su izgledi da ce se tako dogoditi i sa lokalnim izborima, pogotovu ako se izvedu bez ucesca Srba. U tom slucaju bi se tesko mogle pobiti tvrdnje Beograda da NATO, KFOR i UNMIK nisu na Kosovo dosli sa cistim namerama.
Zbog toga je logicnije uciniti sve sto je u datim uslovima moguce kako bi se stvorio minimum uslova za normalan zivot u visenacionalnoj zajednici, jer bez toga ne moze biti ni slobodnih izbora ni normalnog zivota.
Koliko su Kusner i njegovi nalogodavci spremni da to prihvate kao nezaobilaznu cinjenicu, ostaje da se vidi.