RASKRSCA
Pise Milos Misovic

07.04.2000.

Zivot u okovima straha

(Prvi od tri clanka u seriji)

Zasto se sloboda kao univerzalna vrednost na Kosovu garantuje samo Albancima, dok se progon i ubijanje Srba i drugih nealbanaca tolerisu kao nesto neminovno?

Otkako su pre godinu dana preziveli talase NATO bombardovanja i posle njih nalete albanskog terorizma, koji se jos nisu stisali, kosovski Srbi se nalaze u izuzetno teskoj situaciji. One koji jos nisu napustili Kosovo muci osecanje nesigurnosti za koliko-toliko normalan zivot, jer ih albanski teroristi, uprkos prisustva KFOR-a i dalje ubijaju kao zeceve; na drugoj strani su zahtevi sefa civilne misije UN da svoje predstavnike delegiraju u Privremeno administrativno vece Kosova, koje treba da do izbora upravlja pokrajinom.

Ljudima koji nisu dovoljno upoznati sa stvorenim stanjem na Kosovu izgleda neshvatljivo sto Srbi oklevaju da prihvate tu ponudu. Srbi, medjutim, imaju dovoljno jak razlog i ovih dana svoju aktivnost usmeravaju na to da onima koji hoce da ih saslusaju objasne zasto strahuju od preuzimanja takve odgovornosti.

Od dolaska mirovnih snaga, sa Kosova se iselilo oko 250.000 Srba i stotinak hiljada drugih nealbanaca. Time je udeo nealbanskog stanovnistva na Kosovu sevden na minimum. Prihvatiti se u takvoj situaciji ucesca u organima vlasti koje postavlja UNMIK, znaci preuzeti odgovornost za dalju sudbinu ne samo Srba koji su ostali na Kosovu, vec i za one koji su poterani i kojima niko ne moze da kaze kad ce se stvoriti uslovi za njihov povratak. Ako se nekad i zaustavi razuzdani revansizam ekstremnih Albanaca, namece se pitanje gde bi se ti ljudi smestili. Na Kosovu nema neposednutih stanova, a od mnogih kuca ostala su samo zgarista. U stanove i kuce koje su ostale relativno neostecene, uselili su se Albanci koji su, takodje, ostali bez krova nad glavom i nemaju nameru da se iz njih iseljavaju dok im se ne obezbedi odgovarajuci smestaj. A ko to u dogledno vreme moze da ucini?

Kada se povede razgovor o tim problemima, odmah se nametne pitanje zasto medjunarodna zajednica nije ispunila obeveze preuzete Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti? Osnovni zadatak postavljen tim dokumentom, bio je da se na Kosovu uz posredovanje medjunarodnih snaga uspostavi mir i izgradi multietnicko drustvo. Medjutim, niko od onih koji su definisali taj zadatak nije mogao da predvidi kakve ce biti posledice sedamdesetosmodnevnog bombardovanja i nekontrolisanog delovanja OVK posle povlacenja jugoslovenske vojske sa Kosova i dolaska KFOR-a.

Mada se kosovskom dramom, koja traje godinu i vise dana, bave mnogi strucnjaci i politicki analiticari, jos nije prezentirana kompleksna analiza pogresnih poteza ucinjenih tokom vazdusne intervencije i posle nje. Ali bez toga se zna da su najvecu gresku - onu od koje su potekle sve druge - ucinili oni koji su sugerisali da se kosovski problem resava vojnom akcijom.

Prema onome sto je nedavno objavio Vasington post, predsednik Klinton je, uprkos izvesnim rezervama Pentagona, prihvatio predlog drzavnog sekretara, gospodje Medlin Olbrajt, koja je tvrdila da vazdusni napadi nece dugo trajati, jer ce Milosevic, "kao i svaki drugi siledzija u skolskom dvoristu", posle dva-tri samara dici ruke u znak predaje. Operacija je, medjutim, trajala nepuna tri meseca, a ono sto je u toku nje ucinjeno tesko ce se ikad nadoknaditi.

Ogromne ljudske zrtve i razaranja vitalnih objekata nisu jedini nenadoknadivi gubici. Neprocenjivu stetu predstavlja i to sto je ulaskom NATO trupa na Kosovo dozvoljeno da OVK, koja je proglasena saveznikom Amerike i NATO-a radi sta hoce. A ona je radila ono sto rade sve teroristicke organizacije slicne njoj - ubijala, pljackala, rusila i progonila sve sto nije albansko, pa cak ubijala i Albance koji nisu odobravali takve postupke.

U ponedeljak: Katastrofalan potez Slobodana Milosevica

 

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.