RASKRSCA
Pise Milos Misovic

10.04.2000

ZIVOT U OKOVIMA STRAHA (II)

DINAMIT SA UPALJENIM FITILJEM

(Drugi od tri clanka u seriji)

Katastrofalan potez po Kosovo i srpski narod povukao je Milosevic kada je ukinuo ustavne odredbe o autonomiji i pokrajine stavio pod vlast Srbije

Srbi i Albanci u vreme visevekovne turske vladavine nisu ziveli u velikoj ljubavi, ali su se medjusobno uvazavali, ziveci svako na svome i na svoj nacin. Bilo je i velikih prijateljstava izmedju albanskih begova i srpskih prvaka, a poznato je da su "arnautske vojvode" bili tradicionalni cuvari srpskih manastira. Medjutim, ta patrijarhalna atmosfera pocela je da se remeti kada je grupa albanskih prvaka krajem 19. veka osnovala Prizrensku ligu, organizaciju ciji je cilj bio da se u okviru Otomanske imperije stvori autonomna Albanija, kao protivteza nastojanju Srbije da Kosovo i Metohiju kao srpsku pokrajinu oslobodi od Turaka.

Prizrenska liga je tokom 20.veka dozivljavala razne transformacije, ali se njen osnovni cilj - osvajanje Kosova - nikad nije menjao. Ta teznja albanskih nacionalista snazno je podstaknuta za vreme bivse Jugoslavije - prvi put kada je Sovjetski savez Albaniju proglasio svojom interesnom sferom i sa Josipom Brozom pravio planove o Balkanskoj federaciji, i drugi put, kada je Ustavom iz 1974. Kosovo kao pokrajina dobilo autonomna prava po mnogo cemu jednaka pravima republika. 

Katastrofalani potez po Kosovo i Srbe na Kosovu povukao je Slobodan Milosevic kada je izmenom ustavnih odredbi ukinuo ta prava i pokrajine prakticno stavio pod vlast Republike Srbije. Citavu deceniju posle toga on je zavodio svoj red i poredak na Kosovu. Domaci i medjunarodni faktori su ga upozoravali da ne cini ono sto je cinio, ali je bilo bezuspesno. Uzaludno su nudjeni i razni predlozi za resenje kosovskog problema. 

I dok se on hvalio da je time ostvario suverenitet nad svim delovima Srbije, kosovski Albanci su vodili mudriju politiku. Opredelivsi se za pasivan otpor predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ibrahim Rugova, je izgradjivao paralelnu vlast i vodio paralelni politicki zivot, usmeren protiv Milosevica i njegove politike, ali i za stvaranje nezavisnog Kosova. U medjuvremenu su albanski ekstremisti formirali oruzane odrede koji su poceli da preduzimaju teroristicke akcije protiv srpske policije, ali i protiv gradjana srpske nacionalnosti. Vremenom ce od tih odreda nastati formacija poznata kao Oslobodilacka vojska Kosova (OVK), koja ce teroristickim metodama povesti borbu za ostvarenje svojih ciljeva.

Ostalo je nepoznato zasto su Amerika i NATO tu ekstremnu organizaciju prihvatili kao saveznika, a njenog vodju, Hasima Tacija, na pregovorima u Rambujeu ustolicili kao sefa albanske delegacije. Pregovorima u Rambujeu i Parizu, koji nisu uspeli zbog toga sto su i srpska i albanska strana ostale pri maksimalnim zahtevima, kosovska kriza se pretvorila u dinamit sa upaljenim fitiljem

Kako su stvari dalje tekle, poznato je. Prestanak dvoipomesecnog bombardovanja sa velikim olaksanjem su docekale i napadana i napadacka strana, jer su se obe prevarile u procenama. Ali niko nije bio spreman ni da prizna svoju gresku. Umesto toga, obe strane su se hvalile pobedama, iako je svima koji trezveno razmisljaju jasno da nije rec o pobedi, vec da se radi o porazu razuma. 

O politicarima koji na pragu 21.veka nisu bili u stanju da jedan lokalni i u globalnim razmerama gotovo beznacajni problem rese diplomatskim putem vec su posegli za najubojitijim oruzjem istorija ce izreci svoj sud. Ono sto je njihovom nepromisljenoscu ucinjeno nicim se ne moze nadoknaditi. Na Kosovu je potpuno razbijena tradicionalna multietnicka zajednica i nekadasnja medjusobna tolerancija zamenjena mrznjom najveceg stepena.

U cetvrtak: Izuzeci su casni, ali retki 

 

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.