01.05.2000.

ZAOKRET EVROPE ILI AMERIKE

Ono sto su Evropa i Ujedinjene nacije u poslednje vreme preduzele u vezi sa Kosovom zanimljivo je iz vise razloga. Da li se radi o promeni politike?

Americki general Vesli Klark, glavnokomandujuci NATO-a, vec je spakovao kofere i ovih dana cini poslednje oprostajne posete evropskim centrima pred odlazak na novu duznost. Mali je broj Evropljana kojima ce tesko pasti taj rastanak. A sto se tice Jugoslovena, posebno Srba, uzetih u celini, oni bi po drevnom obicaju mogli za Klarkom da bace i kamen, da se takav vise nikad ne vrati na ove prostore, bez obzira sto se ne zna da li ce Amerikanac koji ga nasledjuje biti bolji.

Za Kosovo kao najslozeniji problem Evrope u ovom trenutku, mnogo je znacajnije sto je komandu nad medjunarodnim snagama na Kosovu preuzeo Evropski korpus, koji je ovih dana dobio novu ulogu i novog komandanta. Nova uloga se sastoji u tome sto se misija medjunarodnih snaga na Kosovu poverava Evropskom korpusu, ciji ce novi komandant biti spanski general Huan Ortunjo.

Sta ce ta promena doneti znace se uskoro. Medjutim, vec prilikom preuzimanja komandne funkcije na Kosovu uoceno je da general Ortunjo nije krenuo sa dosadasnjom praksom hvalisanja postignutog, vec s naglasenom ozbiljnoscu postupio proceni kosovskog problema.

Valja reci da ni general Rajnhart, dosadasnji komandant KFOR-a, nije pripadao onima koji na Kosovu nisu videli nista drugo osin crno-bele slike o "losim i dobrim" momcima. Kao visokoobrazovani vojnik i istoricar po civilnom opredeljenju, on je brzo uocio da glavni problem nije u tome koja strana ima vise ubijenih ili proteranih, vec zasto je doslo do toga da se ti ljudi medjusobno mrze i ubijaju. Ali, njegova nadleznost nije bila da to ispituje. On se ogranicio na ono sto je predvidjeno rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i nastojao da ucini sta je mogao.

Ozbiljnost zadatka koji stoji pred spanskim generalom je utoliko veca sto on, objektivnijim prosudjivanjem slozene kosovske situacije i blagovremenim preuzimanjem odgovarajucih akcija, treba ne samo da popravi losu predstavu o KFOR-u i UNMIK-u, stvorenu dosadasnjom nedefinisanom politikom, vec da pokaze da je Evrokorpus - i kao organizacija i kao snaga - sposoban da taj posao obavi.

Ovo utoliko pre sto su misljenja o Evrokorpusu podeljena. Naime, jos nije jasno da li on treba da bude pocetak stvaranja evropskih oruzanih snaga, sto je izgleda zelja nekih evropskih zemalja, ili SAD smeraju da stvaranjem Evrokorpusa vruc kosovski krompir prebace u ruke Evropske unije, koja ce taj posao obavljati pod budnim nadzorom Amerike i NATO-a.

No bilo kako bilo, moze se s dosta pouzdanosti ocekivati da ce formiranjem Evrokorpusa kosovski problem krenuti s mrtve tacke. To na svoj nacin potvrdjuju ucestale posete visokih evropskih funkcionera Kosovu, pracene smirujucim izjavama i ohrabrujucim obecanjima.

U tom kontekstu treba posmatrati i posetu Delegacije Saveta bezbednosti, koju je generalni sekretar OUN Kofi Anan uputio na Kosovo da se na licu mesta upozna sa stvarnim stanjem i da o tome podnese iscrpan izvestaj.

Mozda to i ne treba smatrati zaokretom u politici prema Kosovu. Ako je u pitanju doslednija primena rezolucije 1244 Saveta bezbednosti - i to ce biti veliki uspeh.

[ Prethodna Raskrsca ]