RASKRSCA
Pise Milos Misovic

13. 05. 2000.

Kosovski uskrsnji piknik

Ako je verovati Bernaru Kusneru, sefu Civilne misije UN na Kosovu, greske u dosadasnjoj politici na Kosovu su uocene. Izrazena je spremnost i da se ne ponove. Valja se nadati da ce tako i biti.

Ovogodisnji pravoslavni Uskrs na Kosovu nisu proslavili samo Srbi. On je ovog puta obelezen i svojevrsnim piknikom na kome je ucestvovao veliki broj evropskih i americkih politicara i njihovih vojnih funkcionera. Sta ih je navelo da tog dana i vremena borave na Kosovu i s kakvim utiscima su ga napustili, saznace se kasnije. Za sada vredi evidentirati ko su bili uvazeni gosti.

Sa evropske strane bili su nemacki ministar odbrane Rudolf Sarping i koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Bodo Hombah. Americka strana je bila brojnija. Osim ministra odbrane Vilijama Koena, dosao je i nacelnik generalstaba svih rodova americke vojske, general Henri Selton. Brojnost Amerikanaca uvecalo je i prisustvo generala Veslija Klarka, glavnokomandujuceg snaga NATO-a u Evropi, koji je poslednjeg dana ostanka na toj funkciji - da li slucajno? - dosao u oprostajnu posetu KFOR-u.

Najkompletnija je bila delegacija Saveta bezbednosti UN, sastavljena od diplomatskih predstavnika osam clanica UN, koja je odlukom generalnog sekretara medjunarodne organizacije, Kofi Anana, upucena na Kosovo da se upozna sa stvarnim stanjem stvari i da o tome podnese izvestaj Savetu bezbednosti.

Kad cita dnevne izvestaje o tim posetama, neupucenom gradjaninu koji ce jos dugo biti pod utiskom proslogodisnjih dramaticnih zbivanja, nametne se pitanje: Sta je tu visoku vojnu i politicku elitu dovelo na taj piknik?

Politicki analiticari jos ne daju objasnjenje, ali se iz sturih zvanicnih saopstenja moze naslutiti da posete gostiju visokog ranga nisu bile slucajne. Stvari na Kosovu odavno ne teku onako kako su zamisljene i odgovarajucim dokumentima definisane. Uzroci su poznati i o tome se govori u svakodnevnim izvestajima sa Kosova. I ne samo da se ne ostvaruje ni jedan od proklamovanih ciljeva, pre svega prestanak medjusobnog ubijanja i vracanje normalnom zivotu, vec se sve cesce pominje realna opasnost od novih oruzanih sukoba.

Pokazalo se takodje, da se multietnicko drustvo na Kosovu ne moze izgraditi ako se ne obezbede uslovi za povratak prognanih Srba, Roma i drugih nealbanskih etnickih grupacija. I ne samo povratak, vec i njihov bezbedan boravak. A u tom pogledu jos nista nije ucinjeno. Naprotiv, i oni malobrojni koji su ostali na Kosovu, jos uvek zive u opravdanom strahu da ne budu likvidirani.

Sudeci po izjavama nekih od navedenih funkcionera, posebno po tonovima tih izjava, reklo bi se da je to, najzad, shvaceno i da ce u politici prema Kosovu doci do nekih promena. Sasvim je izvesno da albanskom faktoru na Kosovu, posebno onima na jugu Srbije, nece biti dopusteno da radi ono stoje dosad radio. A koliko ce srpska strana ucestvovati u toj politici, ostaje da se vidi.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.