RASKRSCA
Pise Milos Misovic

10. 07. 2000.

VIDOVDANSKI UZLET i PAD

Zasto je tradicionalni srpski praznik Vidovdan ove godine obelezen bez prisustva uglednika iz Beograda?

Kao praznujuci narod Srbi imaju dosta crkvenih i drzavnih praznika. Vidovdan je jedan od onih koji se razlikuje od ostalih. To je praznik kojim se obelezavaju godisnjice izgubljene bitke na Kosovu, koja se odigrala na Vidovdan 1389. godine i koja je oznacila pocetak raspada srednjevekovne srpske drzave.

U istoriji su poznate mnoge bitke kojima se proslavljaju pobede. Kosovska bitka je, koliko je piscu ovih redova poznato, jedini slucaj gde se umesto pobede slavljem obelezava poraz vojske i gubitak drzavne samostalnosti. Ali to je nesto sto su istorijske okolnosti nametnule i u sta ovom prilikom ne treba ulaziti.

Povod ovom tekstu su dve godisnjice Kosovske bitke iz novijeg vremena - ona, jubilarna 1989. kojom je obelezeno sest vekova od istorijske bitke, i ova, najnovija, 2000. godine. i jedna i druga ce - svaka na svoj nacin - uci u anale srpske istorije na Kosovu.

Ko se jos ne seca grandiozne i po mnogo cemu pompezne proslave 1989. Na Gazimestanu - mestu gde se odigrala centralna bitka - okupilo se milion, neki tvrde dva miliona dusa. Tu je bila citava drzavna i politicka svita; tu su bili verski velikodostojnici i diplomatski predstavnici mnogih zemalja.

Centralna licnost i junak dana bio je Slobodan Milosevic, politicar koji se tek bio vinuo u nebeske politicke visine, pa je bio potreban helikopter da ga spusti medju ushiceni narod, koji je sa odusevljenjem aplaudirao njegovim lako izgovorenim obecanjima.

Jedno od najbrzih obecanja, dato u tom vremenu i na svoj nacin potrvdjeno na Gazimestanu, bilo je ono da ce se Srbija konacno sjediniti i kosovsko pitanje biti reseno. Garancija za to bila je Miloseviceva poznata izjava da cemo se za to boriti, pa i oruzjem, ako bude potrebno.

Tako je bilo onda. A pogledajmo kako su stvari izgledale ove, 2000. godine. Dopisnik beogradskog dnevnika "Danas" izvestio je da je na Vidovdan "Svetom arhijrejskom liturgijom u crkvi Uspenja presvete Bogorodice u manastiru Gracanici i parastosom na Gazimestanu, koje je Patrijarh srpski gospodin Pavle sluzio s arhijerejima Srpske pravoslavne crkve i sa izaslanikom ruskog patrijarha, episkopom krasnogorskim Savom, juce je na Kosovu i Metohiji obelezen praznik svetog mucenika Lazara, Vidovdan... Svecama, cvecem i molitvama za umrle nekoliko desetina kosovskih Srba, uz jako obezbedjenje snaga Kfor-a, odalo je postu palim kosovskim junacima i svim Srbima postradalim od Kosovskog boja do danas."

Radoznali citalac ce se s razlogom pitati sta je s onima koji su obecavali ujedinjenu Srbiju i reseno kosovsko pitanje? Odgovor ce uzalud ocekivati. Za Slobodana Milosevica, bez obzira sto je jos uvek predsednik SRJ, drzavne zajednice ciji savovi stalno pucaju, nema mesta ne samo na Kosovu vec nigde van kruga njegovog obezbedjenja. Parastosu na Gazimestanu su prisustvovali predstavnici kancelarije Savezne vlade za odnose sa medjunarodnom misijom na Kosovu i predstavnici vladajucih stranaka. Medjutim, izmedju njih i naroda koji je na Gazimestan dosao sa patrijarhom i vladikama, kako je zabelezio izvestac Danasa, "ostala je upadljiva 'tampon zona' sa ponekim vojnikom Kfora". Tako izgleda suverenitet koji je Milosevic ocuvao i zbog cega mu se sada priprema priznanje u vidu ordena Narodnog heroja. Pa zasto da ga ne primi kada je zasluzio, kako tvrdi generalpukovnik Nebojsa Pavkovic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, koga je prethodno Milosevic okitio raznim ordenima. Kad su zasluzeni neka se kite. A crkveni velikodostojnici ce, dok ih jos budu trpeli na Kosovu, i dalje obelezavati Vidovdan i sluziti parastos stradalim.

I sve tako - do poslednjeg Srbina!

Zar se oni koji danas ne dolaze na Kosovo nisu do nedavno tako zaklinjali?

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.