|
Pise Milos Misovic
14.08.2000.
MOZE LI VUK POBEDITI SEBE
Predizborna drama u Srbiji pocela je mnogo pre nego sto se uslo u izbornu trku. Kazem u Srbiji, iako se radi o izborima za savezni parlament i za predsednika savezne drzave, jer se Crna Gora kao federalna jedinica iz te akcije iskljucila cim je Milosevic najavio kakve izbore priprema.
Dramu je na politicku scenu postavio Slobodan Milosevic, stari majstor rezije, kad je pre mesec i nesto vise dana brzometno izmenio Ustav i redefinisao izborne uslove, postavljajuci ih tako kako bi porodicne vladajuce stranke izvojevale sigurnu pobedu. Ali istinski dramaticnu atmosferu stvorila je tzv. demokratska opozicija kada je trebalo da pokaze svoju snagu, mudrost i slogu - orudja kojima se sigurno dobija pobeda. Umesto toga, ona je pocela po starom - ko u klin,ko u plocu.
Odgovornih za to ima mnogo, ali u ovom trenutku treba poci od onog koji je iz vise raloga najodgovorniji. Rec je o Vuku Draskovicu, lideru najmasovnije opozicine stranke, politicaru koji je od Milosevicevog rezima doziveo mnoge neprijatnosti, ali je - svesno ili nesvesno - tom rezimu pruzio i znacajne usluge.
Ne treba sumnjati u izuzetno tesko psihicko stanje Vuka Draskovica posle dva srecno prezivela atentata. Ali to ne moze da bude opravdanje za njegovo ponasanje koje u poslednje vreme ispoljava ne samo prema udruzenoj opoziciji, vec i prema biracima koji su SPO-u iskazali poverenje na dosadasnjim izborima.
Ako su lideri celokupne demokratske opozicije zakljucili da je najbolje da nosilac zajednicke liste bude Vojislav Kostunica, a to su na svoj nacina potrvdila ozbiljna istrazivanja, sta onda moze da se uzme kao razlog da se SPO, cijim glasnogovornicima su puna usta demokratije, ne prikljuci tom opstem demokratskom opredeljenju, vec da se osluci za solo nastup i sopstvenog kandidata za predsednika?
Svakome ko logicki rasudjuje mora biti jasno da je to najnesrecnije resenje, zapravo resenje koje vodi vodu iskljucivo na Milosevicev mlin. Mnogo je teze utvrditi motiv za takav postupak. Po svemu sudeci u pitanju je sujeta koja je, kao sto je poznato, cesto jaca od razuma.
Kako bi se drukcije objasnila skala stavova koje je Vuk u poslednjih nekoliko dana izmenjao. Prvo je rekao da SPO, iz principijelnih razloga, nece da ucestvuje na izborima koji se modeliraju po Milosevicevom ukusu. Nesto kasnije, rekao je da bi SPO mogao da izadje na zibore pod uslovom da i crnogorske vladajuce stranke ucestvuju na izborima i da se u tom slucaju prihvati uslov da opozicioni kandidat za predsednika bude iz SPO-a, kao stranke koja uziva poverenje milion biraca.
Kad taj ultimativni uslov nisu prihvatili ni Crnogorci ni udruzena demokratska opozicija, Draskovic je nastupio sa varijantom u kojoj se ne pominju "principijelni razlozi", vec se najavljuje samostalan nastup na izborima sa sopstvenim predsednickim kandidatom i zahtevom da se na izborima za lokalne organe nastupa zajednicki, pod uslovom da se broj kandidata koji bi pripali SPO-u odredjuje prema broju osvojenih mesta na proslim izborima.
Lako je razumeti zasto taj zahtev nije prihvacen, ali je tesko shvatiti rezonovanje politicara koji nastupa tako kao da su sve demokratske vrednosti i moralne vrline olicene u SPO-u i njegovom lideru. Vreme i postupci te stranke su ucinili svoje. Objektivni posmatraci vide, a razne sondaze potvrdjuju, da Vuk vise ne uziva onu popularnost koju je uzivao pre nekoliko godina. Ako on licno jos ne moze da se pomiri sa tim, morace tu neprijatnu cinjenicu da prihvati posle 24. septembra.
Ovim nikako ne mislim da i ostali opozicioni lideri nisu zasluzili kritiku. Ali oni su se bar - u minut do dvanaest - slozili i odlucili da na magdan sa Milosevicem izadju zajedno, pa kom opanci, kom obojci.
I za SPO jos nisu sve nade izgubljene. Ukoliko Vuk u poslednjem trenutku uspe da pobedi sebe i da se pridruzi zajednickoj opozicionoj listi, ali bez svog kandidata za predsednika, sve moze da se zavrsi povoljno - za SPO, za opoziciju, i za Vuka licno. I biraci bi umeli da nagrade tu odvaznost.
|
|