RASKRSCA
Pise Milos Misovic
14.avgust, 2000.

LICA I NALICJA

OBMANJIVANJE DIJASPORE

Da li su srpske iseljenicke organizacije ovlastile ucesnike Sabora "Dijaspora 2000" da pruze bezrezervnu podrsku kandidaturi Milosevica za predsednika SRJ?

Nedavno odrzani skup srpskih iseljenika, nazvan "Dijaspora 2000", kome je prisustvovalo 260 iseljenika iz 40 zemalja sa svih kontinenata, najmanje je bio ono sto je trebalo da bude. Sudeci po onome sto su brizljivo belezili i siroko eksploatisali mediji bliski rezimu, na tom skupu sve je bilo velicanstveno, patriotski nadahnuto i ispunjeno jednodusnoscu, pocev od srdacnog prijema u Belom drvoru koji je predsednik Milosevic priredio za ucesnike, pa do pozdravnih govora i jednoglasno usvojenih dokumenata, ispunjenih raznim pohvalam, obecanjima i obavezama.

Sabor srpske dijaspore, koji organizuju drzavne institucije, odrzan je prvi put prosle godine, s namerom da postane tradicionalni iseljenicki susret sa domovinom, koji ce se organizovati sveke godine. Motiv za odrzavanje takvog skupa, kako je objasnjeno, bila je zelja da se uspostavi cvrsca veza izmedju maticne domovine i iseljenika rasutih po celom svetu.

Ne znam kakav su utisak poneli ucesnici ovogodisnjeg skupa, ali oni koji su njegov rad pratili preko rezimskih medija, mogli su da zakljuce da iseljenici nisu mogli da dodju do reci od govorljivih domacina koji su ih zasipali raznim predlozima i objasnjenjima. Najkrace receno, to je bio dobro pripremljeni skup koji je vladajuca SPS maksimalno iskoristila da otvori izbornu kampanju i promovise svog kandidata za predesdnika SRJ.

Domovina nikom ne duguje

Sa koliko spretnosti i vestine je to ucinjeno, i da li su u necemu povredjena predizborna pravila, procenice politicki analiticari. Ovde je dovoljno napomenuti sa kakvom je to bezobzirnoscu uradjeno. Tri dana su ucesnici bili prinudjeni da slusaju price o herojskim podvizima u obnovi zemlje i planovima za nove poduhvate, u kojima ce se ispoljiti novo herojstvo, ukoliko narod bude jedinstven a dijaspora priskoci u pomoc.

Da sve to nije bilo slucajno, moglo se zakljuciti iz poruke koje je predsednik Milosevic uputio ucesnicima za vreme prijema u Belom dvoru. Prva je bila agitacione prirode i odnosila se na deset proteklih godina koje je predsednik oznacio teskim vremenom: "Jedinstvo naroda bilo je kljuc i odgovor na tesko vreme. Nas narod je to jedinstvo ispoljio do heroizma, do stvaralastva koje je omogucilo da kroz te godine prodjemo i sacuvamo svoju slobodu i svoju nezavisnost".

Ucesnici Sabora iz dijaspore ce verovatno bolje upamtiti drugu poruku koju je predesnik vise direktno nego indirektno uputio njima: "...Svi vi, i u zemlji i sirom sveta, treba uvek da znate da domovina nikad nikome nista ne duguje, a da svi mi dugujemo domovini...Ja vam svima zelim da taj dug najbolje ispunite".

Da li zato sto je ozbiljno shvatio te poruke, ili zbog toga sto je sa rezijom tako dogovoreno, Vasiljko Mitic, iseljenik iz Svajcarske, predlozio je, a ucesnici Sabora aklamacijom prihvatili, da Srbi i Crnogorci koji zive u rasejanju podrze Slobodana Milosevica na predsednickim izborima zakazanim za 24. septembar.

Mozda to i ne bi trebalo drukcije shvatiti nego kao otvaranje izborne kampanje, u kojoj kandidat moze koliko hoce da uvelicava svoje zasluge i uspehe. Medjutim, sve to sto je predlagano i usvajano na Saboru dijaspore otvara mnoga pitanja koja ne bi smela da ostanu bez odgovora.

"U ime cetiri miliona.."

Podjimo od Deklaracije Sabora "Dijaspora 2000", kao osnovnog dokumenta trodnevnog skupa: "Mi, ucesnici Sabora "Dijaspora 2000", u ime cetiri miliona pripadnika nase dijaspore, sa svih kontinenata, okupljeni u Beogradu od 3. do 5. avgusta 2000., razmatrajuci, uz puno medjusobno uvazavanje, u demokratskoj atmosferi, jednogodisnje aktivnosti na ostavrivanju odluka Sabora "Dijaspora '99" i zadataka koji iz njih proisticu i za maticu i za dijasporu ocenjujemo:".

Iza ovoga sledi lista od 12 zakljucaka u kojima su date ocene svega sto je ucinjeno u prosloj godini, a posle toga spisak od 21 zakljucka formulisanih u vidu odluka sta treba da se ucini do sledeceg Sabora.

Ucesnici Sabora "Dijaspora 2000" su jednoglasno usvojili i drugi dokument, koji su nazvali "Izjava ucesnika Sabora "Dijaspora 2000" o Kosovu i Metohiji". To je izrazito politicki akt kojim se osudjuje postojece stanje na Kosovu i u desetak tacaka se izlaze sta treba da urade medjunarodna javnost i medjunarodne organizacije, a zatim su u desetini pasusa izlozeni zahtevi sta medjunarodne organizacije treba da ucine da se stanje promeni i na Kosovu i u Srbiji, sa kategoricnim zahtevom da se ukinu "nepravedne, nelegalne, neljudske i necivilizacijske sankcije nametnute SRJ".

Istini za volju, valja reci da u tim dokumentima ima dobrih predloga i korisnih zakljucaka. Ali se postavlja pitanje kakva je njihova sudbina kad se iz stila kojim su pisani i upotrebljene terminologije vidi da su pripremljeni u Milosevicevsko-Markovicevskoj kuhinji i da ih zbog toga niko ko trezveno rasudjuje nece uzeti u ozbiljno razmatranje.

Moze li se sa Milosevicem napred?

Na stranu to sto ozbiljne iseljenicke organizacije iz evropskih i prekomorskih zemalja, cijih predstavnika nije bilo na Saboru, s pravom mogu postaviti pitanje ko je tih 260 ucesnika na skupu "Dijaspora 2000" ovlastio da govore i preuzimaju obaveze u ime cetiri miliona pripadnika srpske dijaspore? (Ako i ta cifra, kao i sve drugo u ovim dokumentima, nije nategnuta do pucanja).

Postoje i drugi razlozi zbog kojih organizacije i pojedinci iz dijaspore mogu s puno opravdanja reagovati. Na Saboru je ovog puta - vise kao mogucnost nego kao cvrst predlog - razmatrano da se dijaspora na specifican nacin oporezuje. Naime, u raspravi o obnovi Srbije, sto je bilo nezaobilazno na tom skupu, jedan od "najrodoljubivijih" iseljenika, predlozio je da se postigne dogovor kako da Srbi iz rasejanja konkretno pomognu obnovu zemlje, pa je predlozio da svako ko zivi u inostranstvu u tu svrhu placa po 100 nemackih maraka godisnje. Drugome se ucinilo da to nije dovoljno, vec da bi sumu trebalo podici na 120 DM. Posto su se ocigledno mnogi uzdrzali od takvih izjava, predlog nije uvrscen u zakljucke. Ali ne znaci da se nece na njemu raditi. Utoliko pre sto postoji inicijativa da se osnuje iseljenicka banka, sa sedistem u Beogradu, koja bi finansirala obnovu i razvoj zemlje i "predstvaljala kvalitetean priliv deviznih sredstava u zemlju".

Ne treba sumnjati u dobre namere vecine nasih ljudi u dijaspori i u njihovu spremnost da pomognu domovini. Potrebno je samo da ozbiljno razmisle sta moze da se ucini sa Slobodanom Milosevicem i krugom oko njega koji su zemlju doveli u sadasnje stanje. Moze li se sa njim ici napred?

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.