|
Pise Milos Misovic
22.08.2000.
OSTRE RECI ILI PREKOR
Da li je Vojislav Kostunica, predsednicki kandidat Demokratske opozicije Srbije, imao realan osnov za kritiku americke administracije?
Kratka ali zestoka izjava dr Vojislava Kostunice povodom nedavne najave americkog Stejt Departmenta da u Budimpesti otvori neku vrstu diplomatskog punkta, s namerom da pomaze demokratskim snagama Srbije, brzo se prosirila u medijskom svetu, ali su isto tako brzo usledila i razlicita reagovanja.
Jedni su odobravali njegovu ostru reakciju, drugi su bili iznenadjeni tonom i izrazima kojima je Kostunica propratio tu americku nameru, nazvavsi je "poljupcem smrti" i "flagrantnim mesanjem u unutrasnje stavari".
Reklo bi se da su i jedni i drugi pomalo u pravu, ali da je istina negde izmedju tih ocena koje su, kao i sama Kostunicina izjava, emotivno obojene. Pisac Raskrsca nema nameru da presudjuje, ali zeli da podrzi principijelan stav Kostunice, bez obzira sto je upotrebio ostre i njemu nesvojstvene izraze. Mislim da taj stav treba podrzati, jer postoje ozbiljni razlozi za kritiku americke politike prema sadasnjim zbivanjima u Jugoslaviji.
Svoje misljenje o tome kako treba resavati normalizaciju odnosa sa zemljama sa kojima Jugoslavija trenutno nema diplomatske odnose Kostunica je izneo u duzem razgovoru s urednikom NIN-a nekoliko dana pre kritikovane americke najave o otvaranju budimpestanskog biroa:
"Nesumnjivo je da ce se proces normalizacije odnosa lakse odvijati sa evropskim zemljama i, da budem potpuno jasan, sa zemljama koje nisu ratovale sa nama... Sa Amerikom ce ti odnosi biti menjani nesto sporije, ali treba imati na umu da tamo imamo administraciju u odlasku i da ona nema nikakvog interesa da menja politiku koju je vodila u odnosu na jednu malu drzavu. Naravno, posle predsednickih izbora u Americi moze doci do nekih promena.
Stav Kostunice prema americkoj politici je jasan, bez obzira da li ce on biti izborni pobednik ili gubitnik. Ali, ima nesto sto nije jasno mnogim nasim gradjanima, usled cega je verovatno i usledila ostrina izjave tek imenovanog predsednickog kandidata udruzenih demokratskih partija.
To su neshvatljivi potezi sadasnje americke administracije koja, iako je na samom kraju svoje vladavine, misli ne samo da moze da nadje opravdanje za svaki svoj postupak, vec i da se svaki njen potez mora uzeti kao "ono pravo".
Nema sumnje da je danas zivotni problem Srbije kako da se oslobodi Milosevica koji i ovo sto je ostalo od nekadasnje jugoslovenske zajednice hoce da rasturi. Ako je americkoj administraciji stalo da Milosevic bude svrgnut s vlasti demokratskim putem, sto znaci putem tek raspsanih izbora, ciji uslovi za opoziciju nisu povoljni, zasto se odlucila (ili je dozvolila) da povuce dva, sa srpskog stanovista katastrofalna poteza:
Prvi je uspostavljanje budimpestanskog biroa, zbog cega se diglo vise politicke prasine nego sto je potrebno, i drugi, nasilno i po mnogo cemu vandalsko preuzimanje Trepcine topionice olova u Kosovskoj Mitrovici.
I jedan i drugi slucaj je kao melem na ranu pao Milosevicu i njegovoj propagandnoj masineriji, koja sada na sav glas upozorava birace kakva ih sudbuna ceka ako daju glas opoziciji, koju smatra produzenom rukom americko-natoovske politike koja zeli da Srbiju pretvori u svoju koloniju.
Ne treba sumnjati da ce mnogi jednostrano obavesteni glasaci u to poverovati i svoj glas na izborima dati Milosevicu.
Obrazlozenja kojima se opravdava povlacenje tih poteza toliko su naivna i providna da o njima ne vredi raspravljati. Ali vredi ih pomenuti, da bi se videlo koliko su jaki argumenti kojima se opravdavaju.
Portparol Stejt depatmenta Filip Riker, u najnovijoj izjavi, ne priznaje cak ni da je administracija pogresila sto je taj potez povukla u najnepovoljnije vreme za srpsku opoziciju, vec istice: "Verujemo da je g. Kostunica zaista istinski demokratski lider i ima pravo na svoje misljenje. To ne znaci da moramo da se s njim slozimo u svakom od tih misljenja".
Objasnjenje za preuzimanje Trepcine topionice bilo bi smesno da nije tuzno. Tamo je kao glavni razlog navedeno ispustanje nedozvoljene kolicine otrovnih gasova. Zar se taj 'ekoloski' problem nije mogao drukcije resiti nego nasilnim preuzimanjem fabrike? Sem toga, na Kosovu ima mnogo ispustenih otrovnih materija i drugih smrtonosnih sastojaka koje je NATO bez brige za ekologiju sejao prosle godine, pa se niko zbog toga ne uzbudjuje.
U narodu postoji mudra izreka: Ako mi ne mozes pomoci, nemoj mi odmagati!
|
|