|
Pise Milos Misovic
04. septembar 2000.
CIN ZADIVLJUJUCE HRABROSTI
Istina koju su Natasa Kandic i Katarina Stambolic ovih dana bacile u lice Slobodanu Milosevicu i njegovim bojovnicima zasluzuje ne samo postovanje vec i divljenje.
Kritika, izgovorena na javnoj sceni ili u javnom glasilu, oduvek je predstvljala moralni cin, ali i odredjenu hrabrost. U vreme vladavine Slobodana Milosevica to pravilo je bestraga izgubljeno i svako ko je bio sastavni deo tog rezima, ili njegov simpatizer, imao je pravo da kritikuje i kalpi koga hoce i koliko hoce. Te kritike su u neku ruku bile i merilo odanosti rezimu. Ne znaci, medjutim, da i rezim nije dozivljavao kritiku. Naprotiv, opozicija se trudila koliko je mogla da rezimskim lazima suprotstavi istinu, surovu onoliko koliko i sam rezim koji takvu istinu proizvodi. Ali poznato je da prenosenje opozicionih poruka i pustanje u javnost uskracenih istina, veoma otezano zbog toga sto se ogromna vecina medija nalazi pod kontrolom rezima.
Ovih dana, kada Slobodan Milosevic jos uvek misli da moze da cini sto hoce i da po sistemu juznoamerickih diktatora sklanja i uklanja nepozeljne protivnike, na jugoslovenskoj politickoj sceni su se pojavile dve zene ciji hrabri istupi zasluzuju postovanje. Prvo je Natasa Kandic,direktorka Fonda za humanitarno pravo, u intervjuu listu "Danas" (12-13. avgust 2000.) optuzila rezim da represivnim merama, ukljucujuci i slucaj drakonskog kaznjavana novinara Miroslava Filipovica, pokusava da sakrije odgovornost za zlocine pocinjene pod okriljem rezima. Da je ta optuzba, koja je zasnovana na nizu konkretnih primera i slucajeva koje je kao direktor Fonda za humanitarno pravo istrazivala, a u ponesto se i licno uverila, pogodila u pravu metu, potvrdilo je reagovanje Vojske Jugoslavije.
Odgovor Informativne sluzbe Generalstaba Vojske Jugoslavije glasio je: "Gospodja Kandic optuzuje tesko, unapred i bez dokaza" (Danas,17.8.2000). Natasa Kandic je u odgovoru "Necu da cutim o uzasu" iznela nove, vrlo dokumentovane optuzbe, posle kojih su vojni zvanicnici zapretili da ce Natasa Kandic svoje optuzbe morati da dokazuje pred sudom. Nije tesko zamisliti kako ce taj proces teci, ako do njega dodje. Ali valja reci da je redakcija "Danas-a" primila mnoga pisma u kojima se pruza podrska toj hrabroj zeni i njenoj istrajnosti.
Druga koja iznenadila svojim hrabrim istupom je Katarina Kaca Stambolic, supruga nedavno kidnapovanog Ivana Stambolica, nekadasnjeg visokog partijskog funkcionera i predsednika Predsednistva Srbije. Osam dana u porodicnom domu Stambolicevih odvija se teska porodicna drama, jer niotkud nema pouzdanog glasa ili znaka sta se dogadja sa covekom koji je usred bela dana bestragom nestao. Od porodice - supruge Kace i sina Veljka - i prijatelji i profesionalni radoznalci traze da im kazu sta bi mogao biti uzrok kidnapovanja, a oni ne mogu da im kazu nista vise od oboga sto svi znaju - Ivan Stambolic je i kao penzioner nekome smetao. Odbijajuci razne insinuacije koje su se pojavile u rezimskim listovima, Kaca Stambolic je agenciji Beta kategoricki izjavila da nema nameru da se obraca pismom jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, premijeru Srbije Mirku Marjanovicu i ministru policije Vlajku Stoiljkovicu. "Oni znaju da je Ivan gradjanin ove zemlje, da je nestao i treba da reaguju, a ja apsolutno nemama nameru da od njih trazim pomoc" ("Danas",1.9.2000).
Nema sumnje da i ova izjava, koja zvuci kao indirektna optuzba, zasluzuje podrsku demokratske javnosti.
|
|