|
Pise Milos Misovic
11. septembar 2000.
KOSOVO I AMERICKE VREDNOSTI
Da li je senator Dzozef Liberman, sadasnji potpredsednicki kandidat Demokratske stranke nedavno potpuno otkrio karte americke politike na Kosovu?
Kada je generalni sekretar NATO, Dzordz Robertson, sredunom jula posetio Kosovo, posle kratke setnje ulicama Prizrena, on je pred novinarima koji su pratili njegovu posetu izjavio da je radostan "sto na Kosovu sada vlada mir i sto je polozaj manjina bolji nego prosle godine".
Gradjani Evrope i sveta do kojih je doprla ta izjava mogli su sa olaksanjem da kazu: Hvala bogu da se i to podrucje najzad smirilo. Na zalost, nepovoljne vesti sa Kosova su ih brzo uverile da tamo jos nema mira na vidiku.
Bilo bi potrebno mnogo prostora da se opisu sve vrste zlocina koji su na Kosovu ucinjeni za proteklih mesec i po dana, uglavnom, nad pripadnicima srpske nacionalnosti, jer drugih manjina vise i nema, ili su svedene na zanemarljive postotke. Dovoljno je reci da su u poslednjih sedam dana na najsvirepiji nacin lisene zivota tri srpske osobe i cetiri ranjene, a da niko od medjunarodnih zvanicnika to zlocinstvo nije nazvao pravim imenom.
Predstavnici UN i Evropske alijanse, koji su delegirani da uspostave red i mir na Kosovu, dugo su tvrdili da uzroke cestim ubistvima Srba treba traziti u zelji mladih Albanaca da osvete one koji su stradali pod terorom Miloseviceve policije, vojnih i paravapjnih formacija na Kosovu.
Svakako da je zelje za osvetom bilo. Veci deo srpske i jugoslovenske javnosti nije upoznat, ili je jednostrano obavestavan sta se sve dogadjalo za vreme oruzanih sukoba na Kosovu. Oni koji su i s jedne i s druge strane vrsili dela koja se karakterisu kao zlocini, morace kad tad da polazu racune pred sudom i zakonom.
Mracna uloga glavnih aktera
Ali, kad se razmatraju ta delikatna pitanja, ne treba ispustiti iz vida da su akcije srpske policije cesto bile isprovocirane, a ovo sto se danas cini na Kosovu u prisustvu Kfora i medjunarodnih posmatraca, nicim nije ispovocirano, ukoliko se provokacijom ne smatra samo postojanje drugih etnickih grupacija osim Albanaca. A medjunarodne snage su dosle na Kosovo da sprece zlocine i sa jedne i sa druge strane.
Nije tajna da glavnu ulogu u toj velikoj ljudskoj drami igraju Slobodan Milosevic i Hasim Taci. Ali jeste tajna zasto se njihova dela ne mere istim terazijama. Iako se, uglavnom zna sta je i jedna i druga strana cinila, Milosevic je javno optuzen kao zlocinac, a Taci se tretira kao demokrata i americki saveznik.
Posle svega sto se Srbima i drugim nealbanskim narodima na Kosovu dogodilo od dolaska medjunarodnih snaga do danas, niko ko objektivno stvari posmatra ne moze da veruje da je Hasim Taci time sto je skinuo uniformu OVK promenio i politicku cud.
Iskusni politicari i ozbiljni politicki analiticari odavno ukazuju da iza ucestalih teroristikih akata na Kosovu i u granicnom pojasu izmedju Kosova i juga Srbije stoji formalno raspustena OVK, koja teroristickim akcijama i gomilanjem ogromnih kolicina savremenog oruzja, stavlja do znanja da nije odustala od zle namere da stvori etnicki cisto i nezavisno Kosovo.
Pre neki dan Kiro Gligorov, donedavni predsednik Makedonije i covek bogatog politickog iskustva, izjavio je skopskom nedeljniku Kapital da Albanci zele etnicki cist Kosmet i da se radi postizanja tog cilja sluze metodama na koje nemaju pravo. Po njegovoj oceni takvim akcijama se ugrozava i bezbednost Makedonije, jer Albanci na jugu Srbije stvaraju "oslobodilacku armiju".
Ugledni zagrebacki filozof i profesor dr Zarko Puhovski se jos konkretnije osvrnuo na kosovski problem. U nedavnom intervjuu dnevniku Danas rekao je da su "etnicki cistaci" obavili glavni deo posla, jer u situaciji kada Albanci na Kosovu cine 98 odsto stanovnistva, "potpuno je besmisleno razgovarati o multietnickom Kosovu".
Zagonetka zvana Kusner
Ono sto kosovsku situaciju cini slozenijom nego sto po svojoj prirodi jeste, nesumnjivo je zagonetka zvana Kusner. Za coveka koji je u duhu rezolucije Saveta bezbednosti 1244 postavljen za sefa Mirovne misije na Kosovu ciji je zadatak da uz pomoc jedinica Kfora stvori uslove za izgradnju multietnickog drustva na tom podrucju, moze da se kaze da za petnaest meseci nista od toga nije ucinio.
Mada mnogi Srbi i pripadnici drugih nealbanskih naroda nestaju takoreci na ocigled jedinica Kfora i medjunarodnih posmatraca,Kusner jos nikad nije izasao sa jasno izrecenom osudom i pravim nazivom pocinjenih dela.
Kada ga je roditelj decaka nastradalog u poslednjem napadu albanskog teroriste upitao kada ce zlocini nad kosovskim Srbima biti ocenjeni kao terorizam, on je odgovorio da "niko normalan ne bi mogao da automobilom pokosi decu".
U tome svakako ima istine. Ali sta da se radi kad tih "nenormalnih" ima mnogo i kada nepogresivo ubijaju samo srpsku decu?
Kad se zna da se gospodin Kusner nije prvi put nasao na slicnoj funkciji, namece se pitanje zasto je izneverio ocekivanja? Zadovoljavajuceg odgovora jos nema, iako mnogi pokusavaju da proniknu u tu tajnu. Nije suvisno postaviti i pitanje: da li je Kusner, uz ono sto mu je nalozeno rezolucijom Saveta bezbednosti, dobio i neki poseban zadatak?
Ovih dana je protosindjel Sava (Janjic), portparol SNV Kosova i covek koji dobro poznaje kosovsku situaciju, podsetio na izjavu americkog senatora Dzozefa Libermana,sadasnjeg potpredsednickog kandidata Demokratske stranke, datu Vasington postu aprila ove godine.
Objasnjavajuci americku politiku prema Kosovu, Liberman je izjavio: "SAD i OVK podrzavaju iste ljudske vrednosti i principe...Borba za OVK je borba za ljudska prava i americke vrednosti".
Ako su to vrednosti koje odgovaraju politickom ukusu SAD i za koje se zalaze i gospodin Kusner, onda je jasno da je koncept multietnickog drustva na Kosovu propao, ali je i mir na ovom podrucju odlozen na neodredjeno vreme.
|
|