|
Pise Milos Misovic
18. septembar 2000.
POSTENJE PLACENO GLAVOM
Da li se ubice Milana Levara, svedoka u Haskom tribunalu, i pocinioci drugih zlodela zaista nalaze na platnom spisku Hrvatske vojske ili neke od hrvatskih tajnih sluzbi?
Predsednik vlade Hrvatske Ivica Racan grdno se prebacio, a reklo bi se i osramotio, kad je ovih dana rekao da je tek ubistvom Milana Levara, svedoka Haskog tribunala Hrvatska "osetila politicki terorizam".
Po toj izjavi i datom obecanju da ce vlada preuzeti ostrije akcije protiv kriminalaca i ratnih zlocinaca, neupuceni citalac bi mogao pomisliti da je gospodin Racan one zle godine kada su razne vojne, paravojne i druge formacije ubijale Srbe, Hrvate i Muslimane na raznim podrucjima, proveo skolnjen u neku zavetrinu i da nista o tome nije znao. Na zalost - njegovu i svih nas - to nije bilo tako.
Postoje cvrsti i opipljivi dokazi da su svi koji su na bilo koji nacin ucestvovali u politickom zivotu Hrvatske u to vreme, znali - neko vise, neko manje - sta su neke od pomenutih formacija cinile ne samo u Gospicu, vec u Medackom dzepu, na Pakrackoj poljani i drugim mestima. Ali, o tome je vladao opsti muk.
Ako se cutanje pozvanih i nepozvanih, sem casnih izuzetaka pojedinih intelektualaca, moglo i razumeti u vreme dok su Hrvatskom imperativno vladali Franjo Tudjman i zloglasni Gojko Susak, kada je bilo vrlo riskantno upozoravati na bilo sta sto se tim mocnicima nije dopalo, namece se pitanje zasto se cutalo i posle dolaska na vlast demokratske opozicije? Da li je u pitanju strah od jos jake tudjmanovstine, ili je onima koji su sada na vlasti nezgodno priznati da su i oni znali kakvi su zlocini u ime Hrvatske pocinjeni?
Covek koji nije hteo da cuti zvao se Milan Levar, koji je kao i mnogi drugi bio zivi svedok krvavih dogadjanja na lokacijama Gospica. Kazem, zvao se, jer njega vise nema. Poginuo je nedavno od podmetnute eksplozivne naprave pred svojom kucom.
Za razliku od mnogih, Levar nije skrivao ono sto je video i znao o ubistvu Srba u Gospicu 1991. godine, pa je zbog toga pozvan da svedoci pred Haskim tribunalom. Ali otkad se vratio iz Haga i nesto od onog sto je izlozio pred tamosnjim istraziteljima obnarodovao u nekim glasilima, oni koji su se osetili progonjenim, drzali su ga stalno na oku i nisanu. A nije bio mali broj onih koji sa ga javno osudili kao hrvatskog veleizdajnika.
Kao hrabar covek, Levar se na to nije osvrtao. A kad su haski istrazitelji 1997. dosli da na licu mesta provere istinitost Levarovih svedocenja, on je ponovo optuzio one koji su vrsili zlocine i posebno apostrofirao generala Mirka Norca i Tihomira Oreskovica koji su rukovodili gospickom "krvavom operacijom".
Ubrzo posle toga Levar je "opomenut" bombom koja je bacena na njegovu kucu. Bomba je napravila materijalnu stetu, ali Levar je ostao neozledjen. Kada su ponovo aktuelizovane price o zlocinima u Gospicu, neko je procenio da tog opakog svedoka treba ukoliti. I to je vrlo efektno ucinjeno: podmetnutom eksplozivnom napravom ispod Levarovih kola i on i kola su stradali. Plativsi glavom ljudsku cast i postenje, Levar je zauvek zacutao. Ali to ubistvo je na svoj nacin zazvonilo na uzbunu. Time su dovedene u nezgodan polozaj i demokratska vlast u Hrvatskoj i nedemokratska opozicija, koja zeli da na svaki nacin zastiti zlocince.
Tu uznemirenost je na svoj nacin pojacala izjava predsednika Istarskog demokratskog saveza Damira Kajina, koji je u izjavi splitskom Feral Tribjunu rekao da se oni koji su odgovorni za atentat na Levara i za mnoga druga zlodela, nalaze na platnom spisku ili Hrvatske vojske ili neke od hrvatskih tajnih sluzbi.
U svakom slucaju, zlocini pocinjeni u Gospicu i na drugim mestima nece vise moci da se zataskavaju.
|
|