|
Pise Milos Misovic
25. septembar 2000.
BITI IL' NE BITI
Zasto Demokratska opozicija Srbije, koja je u teskim uslovima uspesno vodila izbornu kampanju i prema svim anketama stekla veliku prednost, sa zebnjom ocekuje ishod izbora?
Sticajem okolnosti tekst za ova Raskrsca se pise na dan izbora u Jugoslaviji i logicno je, u situaciji u kojoj je sve jasno i sve neizvesno, postaviti pitanje ko se nalazi hamletovskoj poziciji biti ili ne biti?
Kad se zbivanja u tek okoncanoj izbornoj kampanji ocenjuju logicnim i u demokratskom svetu normalnim merilima, bez dvoumljenja bi se moglo reci da se u toj poziciji nalazi Slobodan Milosevic, aktuelni predsednik SR Jugoslavije i nosilac svih lista porodicne koalicije Milosevic - Markovic, odnosno SPS - JUL. Tako nalazu pravila logike.
Medjutim, kad se zna sta su sve vladajuce stranke cinile i kakvim su se sve sredstima sluzile da bi omele normalan tok kampanje i slobodan protok informacija, nije nelogicno postaviti pitanje ne nalazi li se Demokratska opozicija Srbije i njen kandidat za predsednika SRJ Vojislav Kostunica, u slicnoj situaciji?
Izborna kampanja je samo priprema, a izbori su ne samo zavrsni, vec i presudni cin. U demokratskom svetu je tako - ko u postenom nadmetanju dobije poverenje vecine biraca, proglasava se pobednikom, a pobedjeni se, uz iskrene ili manje iskrene cestitke pobedniku, povlaci u opoziciju i politicki zivot se nastavlja u daljem demokratskom suocavanju razlicitih misljenja.
Normalno bi bilo ocekivati da se tako okoncaju i ovi izbori. Vladajuca koalicija, uz manje ili vece personalne promene, vise od jedne decenije vlada ovom zemljom. Sta je sve u tom periodu ucinila i u kakvu situaciju je narod i zemlju dovela, jasno je svakom sem uzeg kruga politicki zaslepljenih ili materijalno privilegovanih. Pa ipak, opozicija, koja je u teskim uslovima uspesno izvela predizbornu kampanju i casno se drzala u svakom pogledu, sa izvesnom zebnjom ocekuje ne izborne rezultate, vec ishod izbora. Otkud ta zebnja?
Oni koji su pazljivije pratili tok izborne kampanje imali su priliku da se na stotine primera uvere da Milosevicev rezim i njegov bezobzirni izborni mehanizam nisu birali sredstva da opoziciju i njene kandidate prikazu u sto ruznijem svetlu. Da se neko setio da zabelezi sve izraze kojima su vladajuca garnitura i njen celnik "castili" opozicione politicare, bila bi to svojevrsna antologija srama i neukusa.
Ali nisu u pitanju samo ruzni izrazi. Razlog za zabrinutost ne samo opozicije vec i vecine gradjana su otvorene pretnje da se vlast nece lako predati. Sto prete politicari iz vladajuceg tabora, to se moze razumeti, jer gubljenje na izborima povlaci gubljenje ogromnih benificija.
Posle svega sto je preziveo pod ovim rezimom, narod najvise strahuje od pretnji koje dolaze od vojnog vrha. General Nebojsa Pavkovic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, vec nekolimo meseci seje strah svojim ratobornim izjavama, koje rezimski mediji izdasno lansiraju. Njegova poruka, koja je stigla desetak dana pred izbore, uparvo kad su i najokoreliji milosevicevci poceli da shvataju da je opozicija u vecoj prednosti nego sto bi oni mogli da ukradu, zlokobno je zazvucala.
Sedam dana pre izbora prvi vojnik Jugoslavije je jugoslovenskoj javnosti, pa prema tome i biracima i brojacima glasova, porucio da ce 24. septembar biti "dan D" i da vojska nece dozvoliti da se vlast "uzme silom na ulici". Sta to prakticno znaci?
Nije potrebna velika mudrost da bi se ta zagonetka protumacila. Prevedena na razumljiv jezik ona glasi: Opozicija ne moze da dobije onoliko glasova koliko je izborni mehanizam, sastavljen uglavnom od licnosti odanih porodicnoj koaliciji, u stanju da na razne nacine pokrade. Prema tome, opozicija treba da se uzme u pamet: svaki masovni protest protiv pokradenih glasova smatrace se pokusajem nasilnog preuzimanja vlasti. A vojska je tu da to onemoguci.
Bez obzira sto je borbeni general, bezgranicno odan Milosevicu, bio prinudjen da pod pritiskom domace i medjunarodne javnosti, tu izjavu "umeksa", ona ostaje kao veliko pitanje sta ce se dogoditi posle zvanicnog saopstenja izbornih rezultatat. Valja ocekivati da ce razum pobediti.
|
|