|
Pise Milos Misovic
2. oktobar 2000.
POBEDA I PORAZI
E sad, pet dana posle izbora, neka mi neko kaze da Jugoslavija nije zemlja cuda i neka kaze da ona, ovakva kakva je, nije prirasla za srce njenom dosadasnjem i ne daj boze buducem predsedniku, Slobodanu Milosevicu.
Odavno kod nas i u dobrom delu sveta vlada uverenje da je Jugoslavija zemlja u kojoj je sve moguce i sve dopusteno izuzev demokratije. Izbori koji su davno obavljeni ali formalno nisu zavrseni, jer se voljom mocnika i gubitnika jos "stimuju" rezultati, to najbolje potvrdjuju.
Sto je u ovogodisnju izbornu borbu svako - iz svojih i tudjih razloga - usao sa pomesanom nadom i zebnjom, najvise je "zasluzan" Slobodan Milosevic, koji je pre izbora bezobzirno promenio Ustav i stvorio mogucnost za neograniceno mesetarenje u sprovodjenju izbora. Pa ipak, i on nije mogao sa sigurnoscu da ocekuje blistavu pobedu, vec je u toku izborne kampanje pribegavao raznim trikovima.
Kao sto se zna, bilo je kupovanja glasova na razne nacine, pocev od davanja stipendija, obecavanja zaposlenja i potpisivanja ugovora o izgradnji stanova, do onog sto bi se moglo nazvati masovno "podmazivanje". U opstoj nestasici ulja i secera, pred izbore su iz drzavnih robnih rezervi iznesene na trziste izvesne kolicine te robe i na svoj nacin deljene potencijalnim glasacima.
Ovim "lutrijskim zgoditkom" se narocito racunalo na seoske birace. Potpisnik ovih redova imao je priliku da se uveri kako su u zlatiborskim selima pod strogom kontrolom deljena po dva litra ulja i po dva kilograma secera za svako domacinstvo. Nije se ta "raspodela bede" vrsila samo u zlatiborskom kraju. Radilo se tako po svoj prilici u svim seoskim sredinama.
Ali ni to ni drugi predizborni trikovi nisu pomogli. Ogromna vecina biraca, prvenstveno u gradovima, ali i u vecem broju sela, glasala je za kandidata demokratske opozicije. Cak i u dosadasnjom bastionima poverenja Milosevicu i njegovoj supruzi vecina biraca se opredelila za opozicione kandidate.
Najrigorozniju secu "politickih knezova" i "ministarskih glava" izvrsili su biraci u beogradskim opstinama. Citavo tuce dosadasnjih ministara u srpskoj vladi, na celu sa potpredsednikom vlade dr Vojislavom Seseljem, ostalo je bez planiranih funkcija u buducoj beogradskoj vlasti. Pobedili su ih ubedljivim rezultatima mladi ljudi iz DOS-a, vecinom studenti, sto znaci da su biraci ovog puta mislili na buducnost svoje dece.
Dobro, dobro, sve je to OK, reci cete. Ali sta je sa glavnim protivnikom? Pa i on je tu, i kako hrabri otporasi odavno ispisuju po zidovima i na vidnim mestima - gotov je! A gotov je zato sto su ljudi, posle svega sto je ucinio sa svojom zemljom i narodom, najzad uvideli sa kim imaju posla.
Ogromna vecina biraca je rekla: Dosta! Ali, kao sto ste mogli cuti i videti, tajni i javni izborni mehanizam je pokusao da zakoci stvar, kako bi se ublazio katastrofalni poraz. Milosevic ne zeli da taj poraz prizna, vec pokusava da novim "mesanjem karata" odlozi stvar do drugog kruga izbora.
Dr Vojislav Kostunica, koji je sa svih strana dobio cestitke kao pobednik, ne pristaje na takvu soluciju, vec trazi da se izvrsi javna kontrola rezultata i da se prizna pobeda DOS-a. U tom ga podrzavaju ne samo lideri DOS-a, vec i lideri SPO-a i Srpske radikalne stranke. A na strani Kostunice je i domaca i medjunarodna demokratska javnost.
I sta se dogadja? Biraci se masovno okupljaju u gradovima sirom zemlje, ljute se i za sada mirno protestvuju. Milosevic, takodje, mirno cuti. Situacija je vrlo zategnuta. Nezavisne radio stanice svakog sata ponavljaju apel patrijarha Pavla da se Kostunica kao pobednik dostojanstveno ponese pri preuzimanju vlasti, kako se ne bi dogodilo da se ijedna suza zalosnica prolije.
Savet je mudar, zaista. Samo bi ga trebalo uputiti prvenstveno onoj strani koja zateze strune i igra se strpljenjem naroda.
|
|