|
Pise Milos Misovic
16. oktobar 2000.
SRBIJA JE NASLA SVOJU DUSU
Srbija je petog oktobra zaista nasla svoju dusu. Ali, jos uvek stoji otvoreno pitanje da li su svi svesni te istorijske cinjenice
Po drugi put u ovom veku Srbija je iznenadila i zadivila svet. Prvi put se to dogodilo 27. marta 1941. godine kada su jugoslovenski oficiri u Beogradu, posle pristupanja Jugoslavije fasistickom Trojnom paktu, izveli beskrvni drzavni udar, skinuli s prestola Kraljevsko Namesnistvo i mladog kralja Petra proglasili punoletnim i postarali se da se formira nova vlada, na celu sa generalom Dusanom Simovicem, koja nije priznala pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu.
Kad je objavljena vest o tome i procitan proglas mladog kralja, narodne mase su pohrlile na beogradske trgove, pozdravljajuci rodoljubivi akt oficira cuvenom parolom "Bolje rat nego pakt!". Diveci se tom podvigu i odajuci priznanje pucistima i narodu, tadasnji britanski premijer Vinston Cercil je u Donjem domu izgovorio cuvenu recenicu: "Jugoslavija je 27. marta nasla svoju dusu". Sta se posle toga dogadjalo poznato je.
Dogadjaji od 5. oktobra, ciji odjeci jos traju, iznenadili su ne samo britanskog premijera, vec i mnoge druge politicare i drzavnike, koji se uzurbano javljaju i srdacno pozdravljaju promene do kojih je doslo. Ovaj dogadjaj, iako slican 27. martu, ipak je drukciji. Ne samo po tome sto 5. oktobra glavnu ulogu nisu igrali oficiri vec narod Srbije, koji je ovog puta zaista nasao svoju dusu.
Medjutim, ma koliko cestitke i pohvale bile drage, slavlja i otpozdravi nisu ono sto je najnuznije u ovom trenutku. Narod je izvojevao veliku pobedu, ali tu pobedu treba organizaciono i zakonski osigurati. Mediji svakodnevno pisu i govore o atmosferi koja nije u skladu sa velicinom cina koji je izveden.
Moze da se razume - i kao nuzda i kao logicna posledica - sto je posle svega sto se dogadjalo pod vlascu stranaka koje su sada dozivele poraz kakav je malo ko ocekivao, usledio talas ostavki na rukovodece funkcije. Teze je medjutim razumeti zasto se ta predaja funkcija, koja je neminovna, dozivljava sa nervozom vecom nego sto je potrebno.
Stvaranje kriznih stabova, koji se u vaznijim preduzecima formiraju uz podrsku DOS-a, po svemu sudeci je neizbezna nuzda u situaciji u kojoj se zemlja nasla posle 5.oktobra. Da bi se sprecile svakojake zloupotrebe u trenucima kad osvojena vlast jos nije u potpunsti preuzeta i kad mnogi akteri iz prethodnog drzavnog i privrednog mehanizma zele da uniste sto vise tragova svog kriminalnog delovanja, nesto se moralo preduzeti. Pitanje je samo da li su u trenutno napetoj situaciji za svaki krizni stab nadjeni ljudi koji ce na pravi nacin obaviti povereni posao.
Ali, ne bi se reklo da krizu dvovlasca, a ne retko i bezvlasca, koja se sve vise zaostrava, stvaraju krizni stabovi. Oni, takvi kakvi su, a sigurno nisu idealni, nastoje da u nenormalnim prilikama obezbede sto normalnije funkcionisanje kljucnih sluzbi i proizvodnje. Krizne konce, medjutim, vec nekoliko dana zatezu lideri parlamentarnih stranaka koje su izgubile izbornu bitku, ali nastoje da raznim smicalicama i pozivanjem na legitimnost - kako im je to sad odjednom doslo u glavu? - sto vise zadrze ono vlasti sto jos uvek drze u rukama.
Novoizabvrani predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica inaugurisan je po propisima saveznog Ustava. Po istim propisima konstituisana su i oba doma Savezne skupstine. Sledeci logicni potez bila je ostavka saveznog premijera i njegovog kabineta, s obavezom da ce vlada obavljati redovne poslove do izbora novog premijera. Ali to je bilo poslednje sto je redovnim putem ucinjeno.
Redovno je i logicno bilo i ono sto je ucinjeno 9. oktobra na sastanku kod predsednika Srbije Milana Milutinovica. Tamo su predstavnici parlamentarnih stranaka Srbije prihvatili predlog DOS-a da se raspusti Skupstina Srbije i raspisu prevremeni izbori za 17. ili 24. decembar, a da rekonstruisana vlada Srbije, bez Mirka Marjanovica, koji je bio najistaknutiji eksponent Miloseviceve politike, ostane u funkciji do izbora.
Medjutim, vec sledseceg dana iz tog dogovora je iskocio lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik aktuelene vlade. Razlog je nasao u tome sto ga je grupa demonstranata napala prilikom izlaska iz Skupstine Srbije, a neko iz mase je bacio i kamenicu, zbog cega je njegov telohranitelj upotrebio oruzje. Seselju su se pridruzili socijalisti i sada svi odbijaju da ucine ono sto je dogovoreno.
U medjuvremenu, resor unutrasnjih poslova u vladi Srbije, koji je ostao upraznjen ostavkom Vlajka Stojiljkovica, preuzeo je premijer Mirko Marjanovic, covek za koga je receno da zbog svoje vezanosti za Milosevica mora da ode. On, medjutim, ne misli tako vec pokusava da pribere i sredi redove u resoru unutrasnjih poslova, pri cemu mu svakako ne nedostaju saveti porodice Milosevic.
Lideri DOS-a sa uzdrzanom strpljivoscu upozoravaju Seselja i njegove koalicione partnere da nisu spremni na pogadjanja. Ako pobedjena strana i dalje bude postavljala nerealne uslove, DOS se nece ustrucavati da mase pozove na ulice.
Situacija je, prema tome, vrlo zategnuta, ali to stanje ne moze dugo da traje. Ubrzo ce se saznati koja strana ce morati da popusti. Potpisnik ovog teksta spada u red onih koji veruju da ce prevladati razum.
|
|