RASKRSCA
Pise Milos Misovic

30. oktobar 2000.

NOVA NATO POLITIKA

Da li su posle 'oktobarske revolucije' u Beogradu i na Kosovu poceli da duvaju umereniji politicki vetrovi?

Srbija i Jugoslavija vec tri nedelje zive u stanju neogranicenog zadovoljstva onim sto je ucinjeno izbornom pobedom Demokratske opozicije Srbije i resenoscu naroda da tu pobedu sacuva, i gotovo isto toliko strepnjom da li ce se ono sto je obecano i ostvariti.

Razloga za radovanje ima dosta, gotovo i previse, jer sve sto je do sada ucinjeno, narocito na spoljnom planu, uliva veru da je trijufalna pobeda nad Milosevicevom politikom (iako je donela i neke teskoce), nije dovela samo do promene vlasti, vec je oznacila i korenitu promenu politickog kursa. Medjutim, ima razloga za strahovanje. Ali o tome drugom prilikom.

U situaciji pomesanog raspolozenja, u kojoj se politicki dogadjaji svakodnevno sustizu i prestizu, jedna znacajna izjava je u srpskoj javnosti prosla gotovo nezapazena. U intervjuu koji je dao italijanskoj "Republici" i americkom "Njuzviku", generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson je najavio izvesnu promenu u politici NATO-a prema Kosovu. O cemu se radi?

Prema objasnjenju koje je agenciji Beta dao jedan od zvanicnika u komandi NATO-a u Briselu, generalni sekretar NATO-a je izjavio da su "NATO i KFOR na Kosovo dosli sa iskljucivim zadatkom da zastite sve tamosnje etnicke grupe i ako jedini nacin da se ponovo izgradi visenacionalna zajednica bude to da se Srbi gusto nasele u odredjene delove Kosova i da tamo dobiju potpunu zastitu medjunarodnih vojnih snaga, onda ce to i biti ucinjeno."

Prema tvrdnji pomenutog zvanicnika komanda NATO-a, a i medjunarodna zajednica, smatraju da je bolje dozvoliti Srbima da stvore svoje zasticene enklave nego dopustiti stvaranje jednonacionalne drzave.

Oni koji su pazljivije pratili kosovska zbivanja i koji znaju da je svaki predlog kosovskih Srba da se stvore zasticene enklave, ili da se Kosovo organizuje na kantonalnom principu, glatko odbijan, znaju da je iza takve politike stajao cvrst stav SAD i NATO-a, kao glavnog eksponenta njihove politike na ovim prostorima.

Otkud sada promena u toj politici? Da li je u pitanju samo katastrofalni poraz Slobodana Milosevica, koji je figurirao kao prvi na listi krivaca kojima treba da sudi Haski tribunal za zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije, ili postoje i drugi ozbiljni razlozi?

Nema sumlne da je na pojavu povoljnijeg vetra na Kosovu uticalo vise znacajnih faktora. Prvi i najznacajniji svakako je silazak Milosevica sa politicke scene, iako bi bilo pogresno shvatiti da ce zajedno sa njim odmah nestati i politika koja se na ovim prostorima vodila i ucvrscivala vise od jedne decenije.

Nije manje vazan i albanski faktor, koji se - hteo bih da verujem - poceo drukcije reflektovati u ocima NATO-a, pa prema tome i na politiku te vojno-politicke organizacije. Potvrdjujuci izjavu generalnog sekretara NATO-a, ovlasceni zvanicnik agenciji BETA potvrdio je i da se u vojno-politickim strukturama Atlantskog saveza ozbiljno razmatra opasnost da se kosovski Albanci 'okrenu protiv medjunarodne zajednice i snaga NATO-a na Kosovu, ako se izjalove njihove teznje za nezavisnoscu."

Medjutim, kada se razmislja o tim vrlo slozenim pitanjima ne treba da se zanemari i cinjenica da komandu nad KFOR-om duze od godinu dana drze evropski generali iz komande NATO-a, koji sa vise paznje, razumevanja i politicke suptilnosti posmatraju kosovski problem.

U svakom slucaju promene koje su do ovog trenutka izvrsene treba pozdraviti i uciniti sve da se one u istom tonu i po mogucstvu nesto brzim tempom nastave.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.