|
Pise Milos Misovic
06. novembar 2000.
MESEC DANA POSLE
Da li su porazeni Milosevicevi socijalisti svesni da cena preteranog zatezanja uzeta moze da bude suvise visoka?
Ako bi se o raspolozenju gradjana Jugoslavije mesec dana posle ''oktobarske revolucije'' sudilo po slici koja se projektovala na opstemedijskom ekranu, moglo bi se reci da ona varira izmedju trijumfalnih osecanja pobednika, koja se polako stisavaju, i apsolutnog nezadovoljstva porazenih, koji jos ne mogu da shvate da su izgubili ono sto su imali.
Razloga i za jednu i za drugu vrstu krajnosti ima dovoljno, iako bi iole ozbiljnija analiza pokazala da su preterivanja i na jednoj i na drugoj strani nepotrebna, jer mnoge stvari - u situaciji u kojoj se zemlja nalazi - i ne mogu biti drukcije nego sto jesu.
Logicno je, naime, sto se oni koji su vise od jedne decenije ziveli pod torturom jednog okrutnog rezima raduju sto je tome dosao kraj i sto zele da se i preostale barijere koje ga jos stite sto pre uklone. Ali, logicno je isto tako - i sa tim se moralo racunati - sto razbijeni stab porazenih snaga pokusava da raznim smicalicama oteza fakticko preuzimanje vlasti i organizovanje normalnog zivota.
Nije nelogicno ni sto se izmedju tih krajnosti smestilo najrasprostranjenije raspolozenje gradjana koji strahuju da ce ocigledna i na svakom koraku ispoljena opstrukcija gubitnika na duze vreme onemoguciti pobednike da ispune obecanja koja su dali biracima.Vremena za otezanje i nadmudrivanje nema. Zemla je krajnje iscrpljena, rezerve ispraznjene, a zima kao britka sablja kuca na vrata.
Te sitacije su svesni i pobednici i pobedjeni i to je osnovni razlog sto se politicko uze zateze do pucanja. Miloseviceva SPS, koja je jedina od porazene koalicije ''ostala na megdanu'', zna da tom opstrukcijom ne moze mnogo dobiti, ali to svesno cini, jer zna da - po principu nek komsiji crkne krava - moze DOS-u mnogo napakostiti.
Slucaj sefa Drzavne bezbednosti najreljefnije odslikava to stanje. Deset dana su se lideri DOS-a, SPS-a I SPO- a dogovarali i konacno se sporazumeli kako ce sastaviti prelaznu vladu Srbije, koja ce voditi poslove do prevremenih parlamentarnih izbora raspisanih za 23.decembar 2000. I oko toga nije bilo neresivih problema.
Ali, nesporazumi su nastali oko smenjivanja,ili ostavki, onih funkcionera koji su se najvise eksponirali kao nosioci ili zastitnici Milosevicevog rezima. Narednih deset dana utroseno je, uglavnom, u pregovorima oko toga hoce li predsednik Vrhovnog suda Srbije, republicki javni tuzilac i sef Drzavne bezbednosti biti smenjeni ili ce podneti ostavke zbog krsenja zakona koje su svaki na svoj nacin cinili.
Prva dvojica su, najzad, ponudila ostavke, ali sef resora Drzavne bezbednosti, iza koga je cvrsto stala Socijalisticka partija Srbije, jos ne namerava da se povuce sa te funkcije, iako su protiv njega jednog od njegovih bliskih saradnika podnete krivicne prijave zbog osnovane sumnje da su ucestvovali u organizovanju ubistva novinara Slavka Curuvije.
Pobednicka strana takodje je odlucna u zahtevu da prelazna vlada , koja je jos u formiranju, razresi duznosti sadanjeg sefa tog vaznog resora. Zoran Djindic, jedan od lidera DOS-a, bio je povodom toga vise nego kategorican. On je pre dva dana izjavio da je DOS jedinstven u stavu po tom pitanju: ''Prelazna vlada Srbije nece funkcionisati dok Markovic ne ode sa funkcije. Ne bude li on otisao, mi cemo povuci nase ministre iz republicke vlade i tada ce socijalisti poneti svu odgovornost za naredne dogadjaje''.
Sta je Djindic podrazumevao pod pojmom ''naredni dogadaji'', moze da se pretpostavi. Ali socijalisti jos ne popustaju. Ocigledno im je tesko da se lise coveka koji mnoge tajne drzi u svojim rukama. Ko ce morati da popusti, znace se ovih dana. Valja se nadati da su oni koji previse zatezu svesni da cena tog ''ceranja'' moze da bude previsoka.
|
|