|
|
RASKRSCA Pise Milos Misovic |
|
13. novembar 2000.PUKOTINE U DOS-uSta se krije iza grcevitog otpora predstavnika SPS-a i JUL-a da se smeni sef Drzavne bezbednosti? Da li je taj covek zaista postao merilo snage i istrajnosti partija u sadasnjoj poziciji i opoziciji? Promene koje su se dogodile za nesto vise od mesec dana, koliko je proteklo od burnih oktobarskih dogadjaja, tesko je objasniti u kratkom novinskom tekstu, a jos teze u jednoj recenici. U tom periodu Jugoslavija i Srbija su, od politicki okuzenog i raznim barijerama ogradjenog prostora, postale centar politickih zbivanja ne samo na Balkanu, vec i u citavoj Evropi,uz blagonaklone pohvale i cestitke celokupnog demokratskog sveta za ono sto je voljom naroda nedavno ucinjeno. Verovatno se u novijoj istoriji tesko mogu naci primeri tako brzog uspostavljanja pokidanih veza sa demokratskim svetom i normalizovanja diplomatskih odnosa sa zemljama sa kojima je normalna komunikacija bila prekinuta. Postoje razna tumacenja, pa i spekulacije, oko toga zasto to sve ide tako brzo. Neki smatraju da, narocito u Evropi,postoji osecaj grize savesti zbog sankcija i bombardovanja. Mozda ima i toga,ali je verovatnije da je u pitanju ono sto Jugoslaviji,posebno Srbiji daje izvesnu prednost. Naime,k oliko god je vreme koje je iza nas pokazalo da Jugoslavija ne moze bez Evrope i sveta, toliko se potvrdilo da je Jugoslavija sa svojim geografsko strateskim polozajem neophodna integrisanoj Evropi. I sto se pre uspostave normalne veze i na toj relaciji, bice bolje na obe strane. Ali, dok tako na medjunarodnom planu sve tece zacudjujuce brzo i kako se pozeleti moze, na unutrasnjem planu mnogo sta skripi, a neke vazne stvari nikako da krenu sa mrtve tacke. Dugacak je spisak oblika u kojima se manifestuje nezadovoljstvo naroda sto jos nema opipljivih promena u mnogim oblastima unutrasnjeg zivota, ili sto je u nekim podrucjima gore nego sto je bilo. Prvo nezadovoljstvo se javilo zbog restrikcija u snabdevanju elektricnom energijom i nedostatku energenata za grejanje stanovnistva i druge potrebe. Mada je poznato cime se sve bivsi rezim sluzio da bi stekao poverenje gradjana na proslim izborima,tesko je prozeblom gradjaninu, suocenom i sa nizom drugih nevolja, objasniti, zasto pored hladnih radijatora mora satima da sedi u mraku. Sve sto su mu rekli predstavnici nove, mesovite vlasti, koja nikako da sedne na cvrstu stolicu, zvucalo je neubedljivo. Druga oblast u kojoj se dojucerasnje odusevljenje gradjana izvojevanom pobedom pocinje mesati sa nezadovoljstvom je raskorak izmedju cena i zarada. Otkako je svrgnut Milosevicev rezim cene zivotnih namirnica su drasticno povecane, dok su plate i penzije ostale na istom nivou. A taj nivo je takav da ne moze da pokrije ni polovinu potreba gradskog stanovnika. Najgore je sto prelazna srpska vlada, koja se mesec dana nalazi u formiranju, nikako da se kompletira i izadje pred javnost sa svojim programom i objasnjenjem zasto se mnogi problemi ne resavaju i ko snosi odgovornost za to. Sve sto je o tome do sada receno nije moglo da ublazi nezadovoljstvo s razlogom zabrinutih gradjana. Tvrdnju da je za sve kriva bivsa vlast koja vrsi opstrukciju na svim frontovima vise niko ne uzima ozbiljno.Ako je DOS ocekivala da ce se polurazvlascena stara vlast drukcije ponasati, grdno se prevarila. Pregovori sa SPS-om i JUL-om oko formiranja zajednicke prelazne vlade vodjeni su iza zatvorenih vrata i ostalo je nepoznato,ili nedovoljno jasno, na kojim principima se zasniva sporazum,ili usmeni dogovor. Ali zna se da su klucne pozicije - predsednik Republike, predsednik vlade, sef Drzavne bezbednosti - ostale u rukama "razvlascene" vlasti. Pitanje na koje niko ne nudi odgovor glasi: Da li je takva podela vlasti morala da se prihvati? Nije cudo sto je u takvoj situaciji sef Drzavne bezbednosti Milosevicevog rezima,Radomir Markovic, postao merilo istrajnosti porazenih partija i slabosti pobednicke koalicicije. Mnoga politicka koplja su slomljena na pitanju smenjivanja tog coveka.Ali on se ni za dlaku nije pomerio sa svoje funkcije.Da li samo zbog toga, ili zbog jos poneceg sto je ostalo nepoznato, prellazna vlada Srbije jos tapka u mestu,a pojedini koministri gase razne pozare,znace se,nadajmo se, uskoro. Izbori za novi srpski parlament su na samom pragu. Oni ce na svoj nacin vrednovati politiku i politicku taktiku sadasnje pozicije i opozicije. Posle njih bice jasnije i da li ce pukotine koje se sve vise naziru u DOS-u dovesti do razlaza osamnaest udruzenih partija Srbije i do novih koalicija.
|
|
|