|
Pise Milos Misovic
20. novembar 2000.
Pokajniku se glava ne sece
Kako je milesevski vladika Filaret okajao svoj politicki greh, a njegov ucenik, jos veci gresnik, i ne pomislja da prizna da je gresio.
Jedno od najaktuelnijih pitanja u uzavrelom politickom Beogradu trenutno je ispitivanje politickih i drugih grehova bivsih i sadasnjih funkcionera nedavno porazene vladajuce koalicije, posebno onih koji su davali bezrezervnu podrsku Slobodanu Milosevicu. I sto vreme vise odmice sve se vise potvdjuje da je to vraski tezak posao.
Kako su pokazala dosadasnja nastojanja, politicari iz sadasnjeg DOS-a imace dosta muke oko utvrdjivanja pravog stanja stvari. Kazem sadasnjeg DOS-a, jer nisam siguran da se ta koalicija nece sutra razici upravo zbog neslaganja oko tog u ovom momentu ne najvaznijeg pitanja.
I Srpska pravoslavna crkva se bavila istim pitanjem. Naime, i ona je, naravno, u svom crkvenom domenu, ispitivala tezinu politickih grehova svojih velikodostojnika. I, mora se priznati, pokazala je vecu elasticnost i vestinu od politickih struktura.
Nedavno ustoliceni milesevski vladika Filaret, koji je jednako sluzio i crkvi i Milosevicu, nasao se posle nedavnog poraza Slobodana Milosevica pod udarom ostre kritike. Istina, vise su ga kritikovali vernici nego njegova sabraca crkveni velikodostojnici. A zasto je trpeo kritiku, objasnice on sam:
Na pet dana pred izbore u Politici se pojavio intervju vladike Filareta, objavljen na celoj strani lista, sa porukom u stilu jedne od Deset bozjih zapovesti: "Kao sto covek nema rezervno srce, nema rezervne oci, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervne vlade svoje, ni otadzbine svoje. I kao episkop milesevski, ne vidim sada drugu licnost za predsednika Savezne Repubkije Jugoslavije osim Slobodana Milosevica".
Nije trebalo dugo cekati da se gospodinu Filaretu uputi ozbiljna kritika sto se kao episkop ukljucio u agitaciju za Milosevica. Jedan od Srba iz Cikaga se obratio patrijarhu, gospodinu Pavlu, i Svetom arhijerejskom sinodu s pitanjem: "U cije ime, drug Filaret, upucuje ovakvu poruku srpskom narodu?"
Slucaj Filaret se tako nasao i pred Svetin arhijerejskim saborom kao najvisim organom srpske crkvene vlasti. Cime je vladika opravdavao svoje ucesce u agitovanju za Milosevica ostalo je nepoznato, jer je razgovor vodjen iza zatvorenih vrata. Ali se iz zvanicnog saopstenja vidi da su preosveceni arhijereji imali razumevanja za svoga brata po Hristu.
"U vezi istupanja Njegovog preosvestenstva episkopa milesevskog g. Filareta u predizbornom periodu u nasoj zemlji, Sveti arhijerejski sabor saopstava javnosti da se Njegovo preosvestenstvo g. Filaret pred Svetim arhijerejskim saborom pokajao zbog svojih istupanja, moleci za oprostaj".
Iako je pokajanje gresnika primljeno, Sveti arhijerejski sabor se ipak ogradio od istupanja vladike Filareta, pa je na taj nacin problem resen i gospodin Fillaret je nastavio da vrsi svoju vladicansku duznost, bez stida sto je tako postupio i bez straha da ce mu se bilo sta dogoditi.
Zanimljivo je da se na gospodina Filareta nije ugledao njegov ucenik i sada sticenik Hadzi Dragan Antic, donedavni generalni direktor AD Politika i v.d. glavnog i odgovornog urednika tog lista sa bogatom tradicijom. Njegovi grehovi su mnogo ozbiljniji, jer citava jugoslovenska i dobar deo svetske javnosti znaju da je on taj list bio pretvorio u ordinarnu politicku sluskinju Milosevicevog rezima.
Zna to dobro i Hadzi Dragan Antic, ali ne priznaje da je gresio, niti namerava da se pokaje. Umesto toga on pise tuzbe i trazi milionske naknade za povredjenu cast i ugled od onih koji sada po sluzbenoj duznosti prave "zavrsni racun" najkatastrofalnijeg poslovanja u dugoj istoriji Politike.
Svemu tome treba dodati i ne manje zanimljivu cinjenicu da je bivsi direktor Politike, u strahu od izliva narodnog gneva 5. oktobra iskocio kroz prozor Politike i uz pomoc specijalaca pobegao u nepoznatom pravcu. Tek posle desetinu dana saznalo se da je nasao utociste kod vladike Filareta u manastiru Milesevo, odakle salje svoje tuzbene poruke, sa visoko odredjenom cenom povredjene casti.
|
|