|
Pise Milos Misovic
04. decembar 2000.
Pobeda razuma
Bura koja se nedavno podigla na jugu Srbije i koja je s razlogom uzbudila ne samo politicke i vojne faktore vec i mase uplasenih gradjana, stisala se ovih dana zahvaljujuci razumu.
Opasnost od oruzanog sukoba izbegnuta je u poslednjem trenutku, jer je prevladalo uverenje da je medjunacionalne probleme, ma koliko bili teski, lakse resavati diplomatijom nego oruzjem.
Mozda i nije vazno ko je najvise zasluzan za to, ali je vrlo vazno i dobro sto se jugoslovensko i srpsko rukovodstvo opredelilo za takvu opciju, bez obzira sto inicijalni potez za oruzani sukob nije potekao s njihove strane.
Mnogo je vaznije da ta opcija bude trajno opredeljenje jugoslovenske i srpske politike, jer se i u ovom slucaju potvrdilo da se samo takvom politikom moze uzivati snazna medjunarodna podrska.
Predsednik Kostunica je osvojio krupan poen time sto je izuzetno znacajan medjunarodni sastanak napustio pre vremena, da bi iz Beca doputovao u Bujanovac i sa lica mesta porucio svima koji su zeleleli da ga cuju da on nema nameru da kosovski i bujanovacki medjuetnicki problem resava upadanjem u vesto pripremljene klopke, kao sto je njegov prethodnik cinio.
Dakle, vec upaljena ratna baklja u kriticnom trenutku je prebacena u dvoriste onih koji su je upalili i taj dobro odmereni potez su ne samo priznali vec i pozdravili relevantni politicki i vojni faktori, bez obzira da li su svi i obradovani takvim obrtom.
Ostaje,ipak,mnogo otvorenih pitanja. Najvaznije je svakako to sto i na albanskoj i na srpskoj strani, posle svega sto se dogodilo u poslednjoj deceniji ovog veka, ima dosta snaga koje misle da se kosovski problem, a u vezi s njim i problem juga Srbije, moze resavati samo oruzjem.
U Srbiji ce taj problem, nadajmo se, biti uskoro resen, jer ce takve snage posle predstojecih izbora biti lisene mogucnosti da ozbiljnije uticu na resavanje kosovskog problema i medjuetnickih odnosa na jugu Srbije. Ne treba, ipak, ispustiti iz vida da se bogato negativno nasledje Milosevicevog rezima ne moze lako otkloniti.
Kad je u pitanju albanski faktor, tu stvari nesto drukcije stoje. Mada su nedavni izbori za lokalne organe na Kosovu pokazali da se politicka raspolozenja krecu u pozitvnom smeru, postoji jos mnogo razloga koji ce usporavati demokratske procese i otezavati nalazenje trajnijeg resenja kosovskog problema. Dva su,najvaznija.
Prvi je, sto kod vecine kosovskih Albanaca, posebno kod njihove inteligencije, postoji visedecenijsko uverenje da je Kosovo Pijemont albanskog naroda, koji ce ga kad-tad okupiti u jednoj drzavi. Svi pokreti koji su se u poslednjih sto godina radjali na Kosovu imali su u osnovi tu ideju.
Drugi je mnogo vazniji. Sadasnjoj ratobornoj orijentaciji albanskih ekstemista i njihovom nastojanju da oruzanim, u sustini teroristickim, akcijama resavaju kosovsko pitanje i albanski problem, pruzaju otvorenu podrsku americka zvanicna politika i snage NATO-a.
Zasto to nacine cine, oni znaju. Ostali nagadjaju. Ali jedno je izvesno: ta podrska vise ne moze da se pravda politikom i delima Slobodana Milosevica, ciji su odjeci jos prisutni, ali nemaju presudan uticaj na politiku predsednika Kostunice.
To su na svoj nacin ovih dana priznali najvisi rukovodioci NATO-a i jos aktuelni drzavni sekretar SAD, gospodja Madlen Olbrajt:
"Vetar promena duva u Srbiji i medjunarodna zajednica nece lako razumeti, a svakako nece prihvatiti akcije ekstremista", porucio je albanskoj strani Dzordz Robertson, generalni sekretar NATO-a prilikom najnovije posete Kosovu, naglasivsi da je ta poseta usledila iz istog razloga zbog koga su NATO snage pre 18 meseci usle u Pokrajinu, da bi "izgradili trajni mir".
Poruka gospodje Olbrajt bila je znatno suzdrzanija. U pismu predsedniku Alijanse za buducnost Kosova Ramusu Haradiniju, komandantu zvanicno raspustene OVK za region Metohije ona je porucila "uzdrzanost od postupaka koji kvare imidz Kosova i narusavaju zblizavanje medju ljudima".
Od prvog diplomate najmocnije zemlje sveta, cijom je zaslugom teroristicka organizacija kosovskih Albanaca "preporodjena" u Oslobodilacku vojsku Kosova i postala najverniji saveznik na Kosovu, vise se nije ni moglo ocekivati.
|
|