|
Pise Milos Misovic
11. decembar 2000.
OBECANJA I UPOZORENJA
Da li ce medjunarodne snage na Kosovu, tolerantnoscu prema albanskim teroristima, dozvoliti da se izrazito teroristicke grupe "transformisu" u Oslobodillacku vojsku Preseva,Bujanovca i Medvedje i da nastave zatezanje kosovskog ratnog uzeta?
Danas malo ko sumnja da je Kosovo postalo svetska tema, ali je sve vise onih koji se zabrinuto pitaju kada i kako ce se taj svetski problem resiti.
Nije tesko pogoditi zasto su zbog toga najzabrinutiji Srbi proterani sa Kosova, ali i nove vlade Srbije i Jugoslavije, formirane posle nedavno izvedenih demokratskih promena.
Zabrinuti su i brojni medjunarodni faktori,cije izjave svakodnevno citamo ili slusamo.Ovih dana su odrzani i razni medjunarodni skupovi na kojima je kosovsko pitanje bilo glavni ili jedan od glavnih problema.
Najzanimljivije je ono sto se culo na sednici ministara odbrane zemalja NATO-a u Briselu.U zakljuccima tog skupa se priznaje da uprkos naporima koji se cine na Kosovu i dalje se desavaju incidenti, sto znaci da "postoje opasna potencijalna zarista za nastavak sukobljavanja".
Medjutim, posebnu opasnost vec duze vreme predstavlja to sto se tenzija kosovskog problema prenosi na jug Srbije. I ta neprijatna cinjenica nije mogla da se zaobidje u zakljuccima Saveta NATO-a, koji je izrazio veliku zabrinutost "zbog aktivnosti pobunjenickih elemenata na jugu Srbije".
Ostavljajuci po strani to sto NATO albanske teroriste u tom podrucju naziva cas pobunjenicima,cas oslobodilackom vojskom,valja pozdraviti njihovu preporuku Kforu da preduzme "mere za sprecavanje podrske koja tim elementima dolazi sa Kosova".
Nazalost, i ovog puta je precutano ko daje tu podrsku i kako se moglo dogoditi da "ti elementi" izmaknu kontroli najmodernije opremljenih jedinica Kfora i preko granice sa uzom Srbijom prebace u bezbednosnu zonu i dalje na teritoriju Srbije tesko naoruzanje,izmedju ostalog i beztrzajne topove.
Dobro je sto je ministarski savet NATO-a pozitivno ocenio nastojanje novih jugoslovenskih vlasti da "poboljsaju doprinos sprovodjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i Dejtonskog sporazuma",ali nije dobro sto se i drugi relevantni cinioci ne upozoravaju da striktno postuju te dokumente.
I dok najistaknutiji evropski drzavnici, pa cak i americki koji su dugo bili najuzdrzaniji,ne stede lepe reci i priznanja za poteze koje povlace novi jugoslovenski lideri na celu sa predsednikom Kostunicom, sef staba tzv.OVPBM porucuje preko nemackog Spiglla da je Kostunica "gori ratni zlocinac od Milosevica".
A jedan od njegovih partnera,koji se predstavio kao ideolog OVPBM kaze:"Hocemo da oslobodimo svoju bracu jer sa Srbima se vise ne moze zajedno ziveti".
Sve to ne bi moralo da se uzme ozbiljno kad iza takvih izjava ne bi stajala garnitura albanskih lidera sa Kosova. Na nedavnom medjunarodnom skupu u Atini gde se vodio razgovor O Albancima kao manjini I vecini,svi albanski ucesnici s Kosova su ostali pri stavu da je nezavisno Kosovo jedino prihvatljivo resenje.
Jugoslavija, razume se, ne moze da prihvati takav stav, mada ne osporava potrebu da se o buducem statusu Kosova vodi razgovor. Predsednik Kostunica je pozvao Ibrahima rugovu da o tom pitanju povedu dijalog. Ali, poziv nije prihvacen,a razlozi odbijanja su vrlo neuverljivi.
Sa jugoslovenske strane potekle su nove inicijative za mirno resenje kosovskog problema. Ministar inostranih poslova Savezne vlade, Goran Svilanovic je u emisiji Glasa Amerike od 6.decembra ponudio da se organizuje medjunarodna konferencija o Kosmetu.
Prema tom predlogu na konferenciji bi ucestvovali predstavnici: Jugoslavije, kao i Kosmeta, zatim predstavnici Albanije,Bugarske, Grcke i Makedonije. Reakcije na ovaj predlog jos nisu poznate.
Ali se zna da jugoslovenska strana nije voljna da dugo tolerise zaposednutost dela teritorije Srbije od strane ilegalne albanske teroristicke grupacije, koja na taj nacin zeli ne samo da obezbedi mostobran za dalja osvajanja jugoslovenske teritorije, vec i da stvori neku vrstu legaliteta.
Hoce li joj to medjunarodne snage na Kosovu precutno omoguciti,ostaje da se vidi.Jugoslovenska vlada se ponovo obratila Savetu bezbednosti UN sa zahtevom da se doslednom primenom Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti onemoguce teroristicke aktivnosti albanskih separatista na Kosmetu i u presevskoj dolini na jugu Srbije.
|
|