|
Pise Milos Misovic
25. decembar 2000.
Politicka poruka i preteci odgovor
Prvi put za poslednjih devet godina,koliko se svetska organizacija bavi krizom bivse i sadasnje Jugoslavije, na sednici Saveta bezbednosti su izrecene prave reci o kosovskoj krizi i onima koji je stalno zaostravaju.
Uvazeni citalac Raskrsca se s razlogom moze zapitati zasto se u poslednje vreme iz broja u broj zadrzavam na problemu Kosova i onoga sto se u vezi s Kosovom dogadja. Razlog je jednostavan:za Jugoslaviju i Srbiju, suocene s nizom gotovo nepremostivih teskoca, veceg i akutnijeg problema od Kosova i situacije na jugu Srbije nema.
Nevolja nije u tome sto su se grupe dobro naoruzanih albanskih separatista, pre nesto vise od mesec dana, na zagonetan nacin provukle kroz kontrolne punktove Kfora, napale lako naoruzanu srpsku miliciju u bezbednosnoj zoni, ubile cetiri srpska policajca i zaposele stotinak i vise kvadratnih kilometara teritorije Srbije i SRJ na vaznom strateskom podrucju.
Kazem nije nevolja u tome, jer bi snage bezbednosti i Vojske Jugoslavije mogle taj teren ocistiti za nekoliko sati. Ali problem jeste u tome: prvo, sto nova jugoslovenska vlast ne zeli da takve politicke zamke uklanja metodama kojima se sluzio rezim Slobodana Milosevica,i drugo, sto pomenute grupe uzivaju podrsku ne samo kosovskih Alabanaca, vec i zvanicne politike pojedinih drzava clanica NATO-a, posebno Sjedinjenih Americkih Drzava.
Vise od mesec dana SRJ i njen predsednik Kostunica nastoje da snagom neoborivih argumenata dokazu da u zasticenoj zoni na administrativnoj granici sa Kosovom i u opstinama na jugu Srbije deluju ilegalne grupe terorista koje albanski separatisti na Kosovu na volseban nacin naoruzavaju, obucavaju i salju na podrucje Srbije da teroristickim metodama ostvaruju neke od zamislenih ciljeva.
Nije tesko pogoditi zasto oni tako postupaju, ali je tesko razumeti zasto pojedini politicari, pa i NATO kao vojno-politicka organizacija, pruzaju precutnu podrsku takvim aktivnostima.
Nije tajna da je ton takvoj politici davala spoljna politika americkog predsednika Klintona, koju su dosledno sprovodili drzavni sekretar, gospodja Medlin Olbrajt,i ambasador Ricard Holbruk.
Nije tajna ni da je ta politika dobijala prevagu u svim telima i na svim medjunarodnim skupovima na kojima se raspravljalo o stanju i problemima na Kosovu, ukljucujuci i Savet bezbednosti kao najvisi organ UN.
Tako je bilo sve do pre neki dan kada se saznalo da ce Dzorz Bus Junior definitivno postati predsednika SAD i da ce na dva kljucna mesta americke politike doci licnosi,nadajmo se, sa manje politicke strasti i vise politickog razuma.
Ta vrsta nade i politickog olaksanja osetila se i na nedavnoj redovnoj sednici Saveta bezbednosti, na kojoj je - na zahtev Jugoslavije - razmatrano stanje u kosovskoj tampon zoni i na jugu Srbije.Tada su, prvi put za proteklih devet godina, koliko se svetska organizacija bavi krizom u bivsoj i sadasnjoj Jugoslaviji, izrecene prave reci o kosovskoj krizi i onima koji tu krizu permanentno zaostravaju.
Posto je izrazio "duboku zabrinutost zbog situacije u odredjenim opstinama na jugu Srbije i posebno u kopnenoj zoni bezbednosti koja je utvrdjena Vojno-tehnickim sporazumom i Rezolucijom 1244", Savet bezbednosti je "snazno osudio nasilne akcije albanskih ekstremistickih grupa na jugu Srbije i pozvao na momentalni i potpun prekid nasilja u podrucju".
Ponavljajuci odlucnost podrske Rezoluciji 1244 u "njenoj potpunosti" Savet bezbednosti je zahtevao "raspustanje grupa etnickih albanskih ekstremista i momentalno povlacenje iz tog podrucja i posebno iz kopnene zone bezbednosti, svih onih koji nisu stalni zitelji, a koji su ukljuceni u aktivnosti ekstremista".
Vredi pomenuti jos jednu od ohrabrujucih konstatacija ucinjenih u Predsednickom saopstenju sa ovog skupa: "Savet bezbednosti sa zadovoljstvom i odobravanjem docekuje opredeljenost jugoslovenskih vlasti za pronalazenje mirnog resenja, koje bi se zasnivalo na demokratskim principima i postovanju odredaba Rezolucije 1244 i Vojno-tehnickog sporazuma, kao sto je izrazeno u pismu predsednika SRJ predsedniku Saveta bezbednosti od 13.decembra".
Bilo je potrebno podsetiti na ove konstatcije zato sto one, takodje po prvi put, nece ostati mrtva slova na papiru.Dan posle sednice Saveta bezbednosti i instrukcija primljenih od svetske organizacije komandant Kfora,general Karlo Kabidjozu je dosao u Bujanovac i sastao se sa predsednikom kordinacionog tela za opstine Bujanovac,Presevo i Medvedja,dr Nebojsom Covicem,i s njim i njegovim saradnicima razgovarao o situaciji na tom podrucju.
Naglasivsi da razume sa kakvim se problemima jugoslovenske vlasti suocavaju sa naoruzanim Albancima na ovom podrucju,general Kabidjozu je izrazio verovanje u mirno resenje tog problema na ovom podrucju.
Po povratku u Pristinu general Kabidjozu je albanskim teroristima na jugu Srbije porucio da je vreme "tvrdolinijasa" proslo i medjunarodna zajednica probleme na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije zeli da resava sa "umerenim sagovornicima". On je naglasio da ce Kfor preduzeti "ostre nere " protiv "pristalica tvrde linije".
Verovatno i britanska jedinica u sastavu Kfora, koja je nedavno dosla u tampon zonu da zameni neefikasnu americku jedinicu, nije slucajno dan posle sednice Saveta bezbednosti uhapsila trinaest Albanaca koji su pokusali da prokjimcare konvoj sa velikom kolicinom oruzja i vojne opreme namenjene albanskim teroristima na jugu Srbije.
Manje je vazno sto Amerikanci sada pokusavaju da prikazu da je to bila zajednicka americko-britanska akcija, a britanski listovi pisu da to nije tacno, vec se radi o akciji britnaskih snaga. Bitno je da su vinovnici uhvaceni na delu i da se neprijatna istina vise ne moze sakrivati.
U zaplenjenom konvoju, pored velike kolicine raznog oruzja,municije i druge vojne opreme, nalazile su se uniforme, komunikaciona oprema i mape podrucja. Valjda ce se neko od nadleznih u americkoj bazi Bondstil, gde se ispituju uhapseni Albanci,setiti da utvrdi poreklo posiljke i motiv darodavca.
Svakako da se nije slucajno gotovo u isto vreme javila i "druga strana",kako albanske teroriste na jugu Srbije nazivaju Amerikanci i pojedini politicari iz Evropske alijanse. Komandant jedne od grupa albanskih separatista na jugu Srbije, Muhamet Djemaili, dao je u javnost pretecu poruku po kojoj ce se pripadnici OVPBM boriti protiv NATO snaga ukoliko Kfor pokusa da ih razoruza.
"Ukoliko dodju ovde bez prethodnog dogovora, suprotstvicemo im se istim otporom kakav smo pruzili Srbima.Znamo da ne bismo mogli da pobedimo, ali bismo zarobili nekoliko njihovih ljudi...Kfor ce shvatiti da je pogresio kada je zeleo da albansku teritoriju podeli u dve zone",izjavio je Djemaili dopisniku AFP-a.
Tom izjavom su teritorijalni apetiti "druge strane" jasno ispoljeni. Pitanje je samo koliko je medjunarodna zajednica voljna da ih tolerise i balkansko podrucje drzi u stalnoj politicko-vojnoj napetosti?
|
|