RASKRSCA
Pise Milos Misovic

15. januar 2001.

Dimenzije probudjenog straha

Zasto se istina o opasnosti od upotrebe uranijumske municije u Bosni i na Kosovu tako uporno negira?

Medijska bura koja se zbog balkanskog sindroma podigla na raznim stranama sveta, a narocito na evropskom i uzem balkanskom prostoru,podsetila me na anegdotu o samozivom seoskom svesteniku.Anegdota glasi:

Zahvatila neka epidemija selo i poceo narod masovno da umire. Revnosni popa redovno dolazi na sahrane, cita posmrtne molitve, tesi ozaloscene i naplacuje svoje usluge. U toj situaciji jedan parohijan ga seretski upita kako finansijski prolazi u tom povecanom umiranju, "Pa,umre poneko", odgovori pop. Ali kad je u epidemiji umrla i popadija, on je oglasio da je "nastao pomor".

Tako su i evropske zemlje, uglavnom clanice NATO-a, ciji vojnici ucestvuju u jedinicima Kfora na Kosovu i Metohiji, zazvonile na uzbunu tek kad su njihovi vojnici poceli da se razboljevaju i umiru od posledica zracenja ostataka uranijumske municije ispaljene tokom bombardovanja na Kosovu i Metohiji.

Odjednom se saznalo da mnogi vojnici koji su ucestvovali u jedinicama Kfora na Kosovu i Sfora u Bosni boluju od leukemije i karcinoma i da se ozbiljno sumnja da su ta oboljenja nastala zbog boravka na uranijumski ozracenim prostorima na Balkanu.

Istina o tome se nije mogla vise sakrivati,jer je od pedeset obolelih vojnika devetnaest umrlo.Oni od kojih se ocekuje da kazu pravu istinu - americki Pentagon i Komanda NATO-a - jos uvek uporno tvrde da municija punjena osiromasenim uranijumom nije opasna.

Medjutim, u to malo ko veruje. Umesto toga sve vise se isticu kategoricni zahtevi da se ispitaju ne samo tereni na kojima je ispaljivana municija sa takvim punjenjem, vec i zasto o tome nisu obavestavani partneri u NATO-u.

Zabrinutost onih koji isticu takve zahteve proizlazi i iz konstatacije ekspertskog tima Ujedinjenih nacija koji je utvrdio da je na osam od ukupno jedanaest lokacija na koje su ispaljivani uranijumski meci na Kosovu pojacana radijacija.Sem toga, eksperti UN su upozorili da su ostaci municije sa osiromasenim uranijumom zagadili i podzemne vode Kosova na mestima na koje su baceni.

Sva ta usplahirenost, koja mestimicno prelazi u paniku, podigla se zbog obolelih bivsih pripadnika Kfora i Sfora, sto se po onoj narodnoj da se svako cese tamo gde ga svrbi moze i razumeti. Medjutim, niko ili malo ko se pita sta se dogadja sa stanovnistvom koje zivi u blizini ozracenih terena. To, izgleda. nikoga ne zabrinjava.

Ugledni bugarski hemicar, profesor Marko Kirilov, upozoroi je ovih dana Ministarstvo ekologije svoje zemlje da uzrok oboljevanja vojnika Kfora na Kosmetu moze da bude kombinovan:zracenjem osiromasenog uranijuma i trovanjem hemijskom materijom dioksinom, koji je stvaran prilikom bombardovanja petrohemijskih fabrika u Srbiji i vetrom raznesen po raznim prostorima.

Ako je ta pretpostavka naucno osnovana, a po svoj prilici jeste, nije tesko zamisliti kakve se posledice mogu pojaviti kod gradjana Jugoslavije nastanjenih u blizini razorenih hemijskih fabrika.

Jugoslovenske vlasti tvrde da su sva kontaminirana mesta na Kosovu vidno oznacena i ogradjena, ali veliko je pitanje koliko je to sigurna zastita.Utoliko pre sto su nedavno objavljeni podaci Instituta u Vinci da je na Kosovu 1999 ispaljeno 31.500 projektila radioaktivne municije, sa oko l0 tona osiromasenog uranijuma, Da li je moguce sve to otkriti i uciniti bezopasnim?

Ali valja se radovati sto do sada nije otkriven ni jedan slucaj oboljenja od uranijumskog zracenja. I jos vise verovati da takvih oboljenja nece biti.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.