RASKRSCA
Pise Milos Misovic

05. mart 2001.

Zavrsni racun grehova

Ako bi optuznica Haskog tribunala protiv Slobodana Milosevica obuhvatila i krivicna dela pocinjena prema srpskom narodu, vodjenje procesa u Beogradu i u Hagu bilo bi suvisno i besmisleno.

Kada sam pre cetiri-pet godina u jednom tekstu napisao da ce oni kojima bude pripalo u deo da, kad za to dodje vreme, sastavljaju zavrsni racun Milosevicevih grehova imati mnogo muke oko toga da obuhvate sva njegova nedela, ili zlocine pocinjene pod njegovim okriljem.

Danas kada je stigao na red i taj posao, pokazalo se da je to mnogo teze izvesti nego sto se pretpostavljalo. Smetnje nisu samo u tome sto oni koji su se godinama hranili na Milosevicevom ideoloskom kazanu smatraju da Velikom Slobi ne treba suditi, vec da ga treba slaviti kao heroja.

Druga teskoca su nesporazumi oko toga ko Milosevicu treba da sudi. Posto je poodavno inkriminisan kao ratni zlocinac, Haski tribunal, kao medjunarodni delilac pravde za tu vrstu krivice, nastupa sa kategorickim zahtevom da on vodi krivicni postupak protiv Milosevica.

Medjutim,kolikogod je taj zahtev logican i s medjunarodnog stanovista opravdan, on ima i svoje slabosti. Prema optuznici Tribunala, koja je napisana, ali jos nije urucena, Milosevic treba da odgovara za zlocin genocida prema kosovskim Albancima. Tek nedavno je najavljeno da ce optuznica obuhvatiti i zlocine pocinjene prema Hrvatima i Muslimanima.

I to se moze smatrati logicnim korakom, mada je tesko shvatiti zasto glavni tuzilac Haskog tribunala nije iste zlocine,u isto vreme stavio u optuznicu. Jos teze se moze razumeti zasto se u optuznici uopste ne pominju Milosevicevi zlocini pocinjeni prema srpskom narodu.

Rec je o desetinama i stotinama hiljada gradjana srpske nacionalnosti, koji su na razlicite nacine stradali kao zrtve Miloseviceve bezumne politike. Pravednu kaznu za tu vrstu zlocina ne moze izreci ni Tribunal u Hagu ni sud u Beogradu. Sud o tome moze dati samo objektivna istorija. Ali, bio bi veliki greh optuziti Milosevica i suditi mu za sve drugo, ali ne i za ono sto je ucinio srpskom narodu.

Pitanje gde suditi Milosevicu postavio je (Danas,1.3.2001) i ugledni profesor Beogradskog univerziteta u penziji,dr Miladin Korac. Uvazavajuci razloge zbog kojih se zahteva sudjenje Milosevicu u Beogradu,profesor Korac, koji smatra da bi to bilo vrlo skupo i bezrazlozno bi uznemiravalo nasu javnost,kaze:

"Ako bi(Milosevic) odmah bio izrucen sudu u Hagu i na sudjenju se dokazala njegova krivica, on bi sigurno bio osudjen na tako dugu zatvorsku kaznu, da bi pravda bila zadovoljena i bez sudjenja u Beogradu. Samo u slucaju da on na sudjenju u Hagu bude oslobodjen optuzbi, moglo bi se organizovati naknadno sudjenje u Beogradu".

Mada pripadam onima koji smatraju da Milosevicu treba da sudi sud svog naroda prema kome je ucinio najvecu nepravdu, cini mi se da predlog profesora Koraca, sa vrlo razloznim objasnjenjem, zasluzuje da bude ozbiljno razmotren i usvojen.U prilog tome isticem dva razloga:

Prvi je nasa izuzetno teska ekonomska, pa prema tome i politicka situacija, u kojoj vise ne mozemo tapkati u mestu i ocekivati sta ce nam ko od donatora pruziti kao najnuzniju pomoc. Moramo se poceti oslobadjati proslosti koja nas sputava i udruzenim naporom, kao i drugi narodi, krenuti putem stvaranja bolje buducnosti. Svaki izgubljeni dan nenadoknadiva je steta,jer nas je Miloseviceva politika vratila u visedecenijsko zaostajanje.

Drugi razlog je besmisao dvostrukog sudjenja. Ako optuznica po kojoj se povede sudski postupak protiv Milosevica, bez obzira da li ce suditi Haski tribunal ili sud u Beogradu, obuhvati sva dela koja se kvalifikuju kao zlocini protiv covecnosi i sud, prema utvrdjenim dokazima i sudijskim uverenjima,izrekne odgovarajucu kaznu, zaista bi bilo izlisno ponavljati sudjenje, a odgovornost pred javnoscu za eventualno neadekvatne kazne snosio bi Tribunal.

Kad ovo kazem, podrazumevam da bi glavni tuzilac Tribunala preuzeo obavezu da u optuznicu unese i Miloseviceve krivice ucinjene prema sopstvenom narodu, za sta bi mu jugoslovensko pravosudje stavilo na raspolaganje, ili omogucilo da prikupi, odgovarajuce dokaze.

O svemu tome, razume se, treba da odluce nadlezni organi i da se oblici i nacin saradnje s Tribunalom zakonski regulisu. Ali i to treba da se svede u razumne vremenske okvire, jer svako oklevanje ide samo na nasu stetu.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.