RASKRSCA
Pise Milos Misovic

12. mart 2001.

Zona sumraka

Zasto dogadjaji na jugu Srbije mesecima drze neslavni primat na prvim stranicama jugoslovenskih listova i u udarnim emisijama elektronskih medija? Da li je Zona bezbednosti definitivno postala Zona sumraka?

U trenutku kada je tekst za Raskrsca o drugoj temi bio gotov, stigla je vest da su albanski separatisti na jugu Srbije izveli dosad najsnazniji napad na polozaj srpske policije i jugoslovenske vojske u selu Lucanima. Razmere i posledice tog napada nametnule su pisanje novog teksta.Sta se dogodilo na tom podrucju?

Nista drukcije od onoga sto albanski teroristi mesecima cine na tom terenu, ne osvrcuci se na reagovanja Srbije, Jugoslavije i medjunarodne zajednice. Bilans najnovijeg osmocasovnog napada je - jedan mrtav i tri ranjena policajca.Posto su vojska i policija bile prinudjene da na napad odgovore, ranjena su i tri Albanca na strani napadaca.

Pokazalo se, medjutim,da postoje neke specificnosti ovog napada. Jedna je u tome sto su odabrani ciljevi gadjani iz svih orudja i sa svih punktova na kojima su se utvrdili teroristii,pa je napad imao karakter preduzete ofanzive. U tom napadu je pogodjena i zgrada u kojoj su se nalazili clanovi Koordinacionog tela vlade Srbije i Jugoslavije, Nebojsa Covic i Biserka Matic, sa grupom novinara. Ali niko od njih nije povredjen.

Druga specificnost je to sto je tako zestok napad usledio dan posto je objavljena odluka Saveta NATO-a da se dozvoli ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u "u uski sektor jugoslovenske teritorije blizu granice s Makedonijom", kao prvi korak za postepeni ulazak u "druge utvrdjene sektore zone".

Na osnovno pitanje, koje se namece posle ovih neprijatnih saznanja, zasto to cine oni koji uporno tvrde da nisu teroristi, odgovorio je njihov vodja Sefcet Musliju, koji se u toku napada sastao sa Komandantom Kfora generalom Kabidjozuom.

Na zahtev komandanta Kfora da Musliju povuce trupe iz dela tampon zone,gde po odluci NATO-a treba da udju jugoslovenske vojno-policijske snage, usledio je odgovor da je OVPBM svesna te cinjenice. Ali da nju ne interesuje diktat NATO-a."Mi nemamo kuda da odemo, boricemo se do poslednjeg coveka".

Na kakav ce odjek naici tako prkosan odgovor, znace se uskoro. Dosadasnje iskustvo je pokazalo da NATO, Kfor i, posebno, Amerikanci, ne zele da ulaze u otvoreni sukob sa naoruzanim Albancima, kako ih oni nazivaju, izbegavajuci rec terorizam i kad su u pitanju akcije koje se ne mogu drukcije nazvati.Taj zagonetni odnos, koji Albanci zloupotrebljavaju, verovatno ne moze dugo trajati.

Srecna je okolnost, ako tako moze da se kaze u ovoj situaciju, sto tako ekstremnom stavu na balkanskim prostorima niko ne pruza podrsku. I u siroj medjunarodnoj zajednici preovladjuje misljenje da treba obavezno ici na trazenje mirnog resenja.A to je upravo ono za sta se srpsko-jugoslovenska strana zalaze.

I jedan od albanskih vodja sa juga Srbije, potpredsednik Partije za demokratsko delovanje Behljuj Nasufi, izjavio je iste veceri agenciji Beta da "sto pre treba da pocnu pregovori o mirnom resenju krize na jugu Srbije, jer ni jednoj ni drugoj strani ne odgovara nastavak sukoba".

Da li ce i u ekstremnom delu OVPBM preovladati razum, ostaje da se vidi. NATO je, posle dugih oklevanja i predomisljanja, povukao dobar potez. Valja se nadati da ce on uroditi dobrim plodom, uprkos mnogim otezavajucim okolnostima.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.