RASKRSCA
Pise Milos Misovic

19. mart 2001.

Kolevka, beba i miris rata

Posledice americke blagonaklonosti prema albanskom ekstremizmu pocele su da se ispoljavaju u najopasnijem vidu. Miris rata je suvise jak

Ako bi se sudilo po trenutnoj situaciji na Kosovu i u njegovom susedstvu, moglo bi se bez dvoumljenja reci da su se mnoge iskrene nade da ce se taj region smiriti i poceti da zivi kao i ostali svet, ugasile.

Moglo bi se, iz istih razloga, zakljuciti i da su se mnogobrojna obecanja evropske i svetske zajednice da ce Kosovo postati skladna multietnicka zajednica,iza kojih je stajao veliki americki brat, beznadezno istopila.

Istini za volju valja reci da je oruzje na jugu Srbije, gde se nekoliko meseci vodio svojevrsni pozicioni rat izmedju albanskih terorista i jedinica srpske policije i jugoslovenske vojske, zacutalo i da nekoliko dana vlada mir.

Potpisivanjem serije sporazuma, sto nije moglo da se postigne bez odredjenog pritiska, jugoslovenskim snagama bezbednosti je dozvoljeno da pod odredjenim uslovima udju u deo zone bezbednosti, ali i da - u duhu tih sporazuma - povuku tesko naoruzanje u kasarnu

Ali to ne znaci da je u citavom regionu zavladao mir. Naprptiv, u Makedoniji, na granici s Kosovom, i u okolini Tetova, desetinu dana traje neobjavljeni rat izmedju albanskih terorista i makedonskih snaga bezbednosti.

Za sada su te operacije ogranicenih razmera, ali neoigranicenih posledica. Kako javljaju izvestaci jugoslovenskih i stranih medija, Makedonci iz Tetova napustaju grad i odlaze prema Skoplju.

Ali, i albansko stanovnistvo napusta Tetovo, a mnogi preko Bugarske odlaze u Tursku.Dok ovo pisem slusam najnoviju vest da su albanski ekstremisti minobacackim projektilima gadjali Medicinski centar u kome se lece ranjeni makedonski vojnici, pravoslavnu crkvu i kasarnu u kojoj su smesteni nemacki vojnici stacionirani u Makedoniji.

To divljanje albanskih ekstremista, koji porucuju da su u stanju da zapale ceo region ako se ne izadje u susret njihovim zahtevima, uzbudilo je politicare i diplomate Evrope, koji su izgleda poceli da shvataju kakvim se idejama i ambicijama rukovode albanski ekstremisti.

Sada kad su stvari postale jasne, bar onima koji bi na bilo koji nacin mogli biti uvuceni u besmislenu ratnoizazivacku igru, namece se pitanje zasto se tako dugo tolerisalo ono sto su albanski teroristi otvoreno radili?

Moguce je ocekivati svakojaka objasnjenja. Ali ono sto se ne moze nicim pobiti nesumnjivo je teznja albanskih ekstremista, koji su duze od jednog stoleca dobijali podrsku veceg dela albanske inteligencije, da osvoje i zagospodare teritorijama na kojima ima albanskog stanovnistva, bez obzira koliki je broj ili procenat tog stanovnistva prema drugom narodu.

Istorijska je zabluda Srba, koji imaju dugu zajednicku istoriju sa Albancima, u tome sto ni pre Milosevica,a posebno za vreme njegove vladavine, nisu shvatili da ne mogu oruzjem da se odupru albanskom ekspanzionizmu i da na taj nacin sacuvaju Kosovo kao kolevku srpske srednjevekovne kulturne i duhovne bastine.

Sada kad se u toj kolevci ljulja albanska beba, kako nedavno rece Veton Suroi, situacija se izmenila, ali ne u korist Srba, jer albansku bebu na Kosovu ne ljuljaju samo Albanci. Cinili su to vrlo usrdno i mnogi medjunarodni faktori, u cemu se posebno isticala administracija americkog predsednika Klintona.

Posledice naglasene blagonaklonosti medjunarodnih faktora prema albanskom ekstremizmu,pocele su da se ispoljavaju u najopasnijem vidu. Miris rata je suvise jak. Valja se nadati da ce medjunarodna zajednica preduzeti prave mere da bi zaustavila sirenje oruzanog sukoba.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.