RASKRSCA
Pise Milos Misovic

26. mart 2001.

DOS i nasledje proslosti

Sta je sadasnja DOS-ova vlast preuzela iz bastine Josipa Broza i Slobodana Milosevica, a cega se odrekla?

Kolumnu Raskrsca ovog puta smo zamenili razgovorom sa dr Ljubomirom Madzarom, uglednim profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je nedavno izabran za rektora Univerziteta Braca Karic, prvog privatnog univerziteta u Jugoslaviji. Iskusnog ekonomistu i donedavnog clana G 17 zamolili smo da objasni zasto promene i obecane reforme u Jugoslaviji sporo napreduju?

Vi ste, profesore Madzar, kao ekonomista, sticali iskustvo u tri perioda vladavine - Titovom, Milosevicevom i sada u DOS-ovom. Zeleo bih da objasnite kakve ste razlike i eventualne slicnosti uocili, s obzirom da se danas, ne retko, mogu cuti misljenja da se nista nije promenilo?

- Najuocljivija slcnost je sklonost politike da se mesa u privredu. U Titovo vreme to je bilo neizbezno, jer bez mesanja u privredu nije bilo zivota. Za vreme Milosevica ta praksa se zadrzala, bez obzira sto je postojao politicki pluralizam. Nije doslo do vlasnicke promene, a tamo gde proizvodnim potencijalom ne komanduju privatni vlasnici,partija i drzava se ubacuju i one komanduju.I u novom vremenu privatizacija ne moze preko noci da se izvede, pa opet nema privatnih vlasnika, a drzava je jaka. Prvi znaci - sklonost mesanja u privredu - nisu ohrabrujuci. Javljaju se i monopolske mere. Razloga za njihovo uvodjenje ima, ali nisu dovoljno ubedljivi. Zato ovaj potez nije okretanje trzisnoj privredi, nego prema drzavnom kapitalizmu.

To su slicnosti, kakve su razlike?

- Milosevic se od Tita razlikuje stepenom nacionalizma i odnosa prema nacionalnim manifestacijama. Ma koliko krut i autoritaran, Titov rezim je imao manje tolerantnosti prema nacionalizmu nego Milosevic koji je nacionalizam aktivno i svesno podsticao.U najnovijem periodu vlast je ucinila radikalan otklon od nacionalizma i to se vidno oseca kod politicara, ali jos vise u narodu.

Najveca opasnost za DOS

Pobeda DOS-a docekana je s odusevljenjem.Ali ubrzo su pocele da stizu i kritike. Da li se one javljaju zbog gresaka u koracima ili su koncepcijske prirode?

- Pobedom DOS-a eksplodirala su ocekivanja i nade u boljitak.Niko, medjutim, tako velika ocekivanja ne moze da ispuni. To je najveca opasnost koja DOS ceka.Nova vlast je mnogo ucinila, posebno vracanjem Jugoslavije u svet, uvodjenjem konvertibilnog dinara i zavodjenjem reda u monetarnoj politici. Ako se i moze govoriti o greskama,onda su to, izuzimajuci uvodjenje monopola drzave, pre greske u koracima nego u konceptu.

Mozete li biti konkretniji?

- Rekao bih da je vise moglo da se ucini sa starom deviznom stednjom.Ako se politika na tom podrucju ozbiljno ne promeni, nece moci biti govora o povratku poverenja u stednju, pa samim tim i u trzisnu privredu. Iznenadjen sam da je u novoj monetarnoj politici zadrzan stari sistem jednakih godisnjih isplata stednje, bez obzira na velicinu uloga, kao i cinjenicom da je zadrzana apsurdno niska, konfiskatorna stopa od 2 odsto.Takve stope za tu vrstu depozita nema ni u jednoj trzisnoj privredi.

Odluke vlasti se donose, pored ostalog, i da bi bile kritikovane.

- Mi, ekonomisti sa raznih strana smo upozoravali, ukljucujuci i one iz G 17 i G 17 Plus.Pokazalo se, medjutim, da je uticaj tih upozorenja - bar ja tako mislim - veoma slab i da glomazna masina kroz koju se melje ekonomska politika radi na nacin koji ima svoju autonomnu dinamiku.To je i jedan od razloga zbog koih sam poceo ponovo da sumnjam u smisao i svrhu organizacija kojima je ovakav uticaj na politiku glavni posao.

Sto vreme vise odmice, kritike nove vlasti su sve zesce. Sta je uzrok?

- Prvi razlog je u pomenutom ocekivanju koje se ne moze ispuniti. Drugi, manje vazan, je promena u orijentaciji politike u smislu pojacanog drzavnog intervencionizma, i u potezima sa kojima se jedan broj ekonomista i sire javnosti ne slaze.

Plasljivi kapital

Vi ste u jednom razgovoru nedavno rekli da je strah uzrok sto kapital okleva da ulaze u nasu privredu. Da li je zaista kapital tako plasljiv?

- Pravi uzrok tog straha je odsustvo pravnog reda i transparentnog institucijalnog poretka.Tome treba dodati i ne bas prijateljski stav politike prema privatnom sektoru i njegovom kapitalu. I to je jedna od linija kontinuiteta novog poretka sa titovskom i milosevicevskom prosloscu. To nije strah samo domacih privrednih subjekata nego se u istoj meri odnosi i na strane investitore, za koje se nadamo da ce pohrliti u nasu zemlju.

Bilo bi pozeljno da to strahovanje preciznije definisete.

- Svaki nagovestaj ispitivanja porekla imovine i naknadnog oporezivanja nekakvih ekstra dobiti, deluje kao snazan zastrasivac potencijalnih stranih ulagaca. Nisam siguran da je vlast dobro odmerila odnos stete i koristi od ovako nagovestenih poteza. I to bi mogla da bude jedna greska u koracima, ako nije i devijacija principijelne prirode.

Kako u tom svetlu vidite ne mala bogatstva stecena povlascenim polozajem tokom ratnog perioda? Moze li se mirno i hladno preci preko toga ako se godinama tvrdilo da je to bila pljacka zasticena zakonom?

- Ne, ali ove oprezne korake treba preduzimati samo u jasnim i sudski dokazanim slucajevima u kojima je doslo do krsenja zakona i evidentnih zloupotreba.

Sudbina crne ovce

Dolaskom nove vlasti, pocelo je skokovito povecanje cena. Mnoga su bila neizbezna. Sta se ne moze opravdati? Najnovije sondaze pokazuju da su poskupljenja najsnazniji izvor nezadovoljstva stanovnistva.

- Jedna od velikih zloupotreba prethodne vlasti bila je brutalna kontrola cena, koja je proizvela ogromne disparitete. Razumljivo je da ti dispariteti nisu mogli da se otklone bez znatnog jednokratnog porasta cena. Striktno uzev, to jednokratno prilagodjavanje i ne predstavlja inflaciju.

Vi niste jedini - ekonomista i politicar - koji je danasnju Jugoslaviju nazvao crnom ovcom. Razlozi su poznati, ali se jos ne zna kad ce ta crna ovca moci da se ukljuci u belo stado.

- Rekao bih da je crna ovca, ipak, malo pobelela. Jedini nacin oslobadjanja od trajno nepovoljne reputacije u protekloj deceniji jeste radikalna promena celokupne politike.

Na kraju, jedno intimnije pitanje. Nije tesko shvatiti zasto je Kompaniji Karic potreban profesor Madzar, ali je teze odgonetnuti zasto je profesoru Madzaru potreban Univerzit Braca Karic?

- Za poslednjih deset i za prethodnih tridesetak godina, navikao sam da budem medju onima koji su bili ugrozeni i bez politicke moci.Ono sto se dogodilo 5. oktobra donelo je dugo ocekivani preokret. Naravno, silno sam se obradovao, ali je ta duboka promena dovela i do krupnih promena u mom drustvenom polozaju, u mom conditio humaine, kako bi rekao Malro.Nasao sam se medju pobednicima. U isto vreme zapazio sam da je nova vlast, uz sav svoj nesumnjivi oslobadjajuci potencijal, postala svojevrsna pretnja za neke drustvene grupe. Poslusao sam svoj stari zov i prikljucio se onima koji danas moraju da se brane.

Smatrate li da su Braca Karic u poziciji onih koji moraju da se brane?

- Hteo bih prvo da dodam jos jedan razlog ovima koje sam izneo.Uvek sam smatrao da nije dosledno deklarativno se zalagati za trzisnu privredu, a ne biti i na operativno delatnom nivou na strucnom privrednom sektoru. A sto se tice Brace Karic, svestan sam da je ta grupacija imala dobru saradnju, a pokadsto i jako dobru,sa prethodnim rezimom, ali to ne mogu da protumacim kao prirodno prilagodjavanje jednog dobro vodjenog poslovanja. U autoritativnom poretku kakav smo imali, tesko je, ako ne i nemoguce, bilo opstati u poslovnom smislu, a da se ne izrade nekakvi mostovi prema odvec jakoj vlasti. Bar mi, ekonomisti, nemamo pravo da moralno osudjujemo ponasanje kakvo predvidjamo u svojim aplikativnim teorijama.

Sta vas ocekuje na novoj funkciji i sta vi ocekujete od nje?

- Pretpostavljam da oni koji su me angazovali ocekuju osvezenje u postojecem timu i radu. Sam ocekujem jedno novo iskustvo i priliku da sebe istestiram u upravljackom poslu, kojim se, malte ne, nikad nisam bavio. Kljucna rec u vezi s ovim jeste radoznalost.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.