09.04.2001.
LIKOVI BEZ MASKI
Da li je za seriju krivicnih dela,zbog kojih su mnogi uhapseni, iskljucivo odgovoran Milosevic?
Malo je ko mogao da predvidi kako i kojom brzinom ce se odmotavati jugoslovensko politicko-kriminalno klupko. Gotovo svi koji su se bavili tim pitanjem verovali su da Milosevic nece lako pasti, jer se bio osigurao bedemom odanih saradnika.
Sada, kad su pocele da se skidaju koprene, stvari drugcije izgledaju.
Dovoljno je bilo - kao na kompjuteru - kliknuti na pravom mestu pa da se otvori stranica koju zelite.
To mesto, verovali ili ne, nije bio Milosevic, vec Mihalj Kertes, bivsi direktor Savezne uprave carina i jedan od ljudi na koje se Milosevic u najprljavijim poduhvatima oslanjao.
Kad je taj covek od njegovog izuzetnog poverenja pritvoren i, pritesnjen dokazima, priznao da je raznim mahinacijama krsio zakon, dugo izgradjivani sistem vladavine mimo zakona poceo je nezadrzivo da se rusi.
Hapsenje Slobodana Milosevica, koje se povoljno zavrsilo, zahvaljujuci vise srecnim okolnostima nego osmisljenoscu i sinhronizovanoscu same
akcije, ubzalo je kidanje veza koje su izmedju centra i delova sistema uspostavljane kupljenim poverenjem.
Samo nekoliko dana posle tog, politicki najspektakularnijeg dogadjaja, mnoge zasticene velicine Milosevicevog establismenta pocele su da padaju kao zrele
kruske. I trenutno na srpskoj politicko-pravosudnoj sceni predstavlja nam se galerija likova bez maski.
Osim Milosevica, bivseg predsednika SRJ i sefa nekad svemocne SPS, Radomira Markovica, bivseg sefa srpske sluzbe bezbednosti i Mihalja
Kertesa, bivseg sefa Savezne uprave carina, tu su: Nikola Sainovic i Jovan
Zebic, bivsi potpredsednici Savezne vlade, Milan Milutinovic, aktuelni predsednik Republike Srbije, Zivadin Jovanovic, bivsi savezni ministar inostranih poslova, Dragan
Tomic, bivsi predsednik Skupstine Srbije.
Ako se njima doda i desetina visokih partijskih i drzavnih rukovodilaca, osumnjicenih ili optuzenih za razna krivicna dela, moglo bi se reci da je bezmalo citava Miloseviceva vladajuca garnitura pozvana da stane pred lice pravde.
Lista nezakonitih radnji koje im se pripisuju i koje ce morati da se putem suda utvrdjuju, veoma je raznovrsna, ali ima i jednu zajednicku crtu: sve inicijative za pocinjena dela vezuju se - na ovaj ili onaj nacin - za Slobodana Milosevica i njegovu
porodicu. Da li su oni jedini krivci?
Nije tesko shvatiti zelju mnogih da prebacivanjem krivice na drugoga olaksaju svoje pozicije. Sudski organi, svakako, to nece prihvatiti bez temeljite provere, jer zrele i odgovorne licnosti niko nije mogao prisiliti da cine ono sto se kosi sa zakonom i Ustavom.
Medjutim, i to na svoj nacin svedoci ne samo o Milosevicu i njegovom karakteru, vec jos vise o sistemu vladavine, zasnovane na nepostenju i placenom poverenju.
Mozda ce neko i uspeti da dokaze da nije kriv, ili da u nedostatku cvrstih dokaza, izbegne direktnu osudu. Ali to nece ni za dlaku izmeniti stvoreni utisak o vladavini bezakonja, i jos vise nasu zajednicku sramotu sto smo tako dugo ziveli pod takvom vlascu
|