|
RASKRSCA
Pise Milos Misovic
27.09.1999
EMOTIVNA ODLUKA
Da li su Momcilo Trajkovic i vladika Artemije ostavkom na clanstvo u Prelaznom savetu Kosova povukli pravi potez? Oni koji se - svojevoljno ili po nagonu nuzde - opredele da se bave politikom, ne bi smeli da u donosenju odluka podlezu emocijama.
Vest da su gospodin Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora, i vladika rasko-prizrenski Artemije podneli ostavke na clanstvo u Prelaznom savetu Kosova nije iznenadila samo kosovske Srbe. Ona je zbunila i mnoge druge koji sa zabrinutoscu prate sadasnja kosovska zbivanja.
Logicno opravdanje za takav potez, kao odgovor na Sporazum o formiranju Snaga za zastitu Kosova koji su uz posredovanje vrhovnog komandanta NATO snaga za Evropu, generala Veslija Klarka, potpisali lider OVK Hasim Taci i administrator UN za Kosovo Bernard Kusner i vojni deo, komandant OVK Agim Ceku i komandant KFOR-a, general Majk Dzekson, nije tesko naci. Ali, veliko je pitanje da li je logika pravi putokaz za politiku.
Razumljivo je da su nelogicnosti na kojima je taj sporazum zasnovan i, posebno, ocigledna pristrasnost u korist OVK, izazvale opravdano reagovanje kosovskih Srba i njihovih predstavnika u Prelaznom savetu Kosova. Ali to ne znaci da oni koji su se - svojevoljno ili po zakonu nuzde - prihvatili da u medjunarodnoj organizaciji stite interese kosovskih Srba treba da se u donosenju vaznih odluka rukovode vise emocijama nego razumom.
Gospodin Kusner, i drugi potpisnici sporazuma, treba da objasne zasto je taj znacajni akt izazvao toliko sumnji i neverica. Pored ostalog, oni treba da kazu zasto se od OVK stvara civilna organizacija sa vojnom strukturom i vrhovnom komandom? Zatim, ako su gospodin Kusner i general Dzekson, kao predstavnici OUN, upuceni na Kosovo sa zadatkom da zavode red medju zavadjenim narodima i da izgradjuju multietnicku zajednicu, i ako im je zbog toga potreban Kosovski korpus, odnosno Snage za zastitu Kosova (naziv prihvacen na insistiranje gospodina Tacija), kakva ce onda biti pozicija Srba i drugih nealbanskih naroda na Kosovu? Mogu li oni biti sigurni da ih pripadnici OVK, preobuceni u civilna odela i sa istim komandantom, nece i dalje teroristi,ubijati i izbacivati iz svojih domova?
Ta, i niz drugih piutanja koja su se otvorila i do krajnosti zaostrila posle potpisaivanja kontroverznog sporazuma o transformaciji OVK, traze jasne odgovore. A ko ce ih postaviti, i insistirati da se stvari razjasne, ako ne oni koji su prihvaceni kao legitimni predstavnici Srba u Prelaznom savetu? Davanjem ishitrenih ostavki oni ne samo da se lisavaju te mogucnosti, vec olaksavaju militantnoj albanskoj struji na Kosovu da sprovode ono sto odavno zeli - etnicki cisto i nezavisno Kosovo.
Da u to ne treba sumnjati, uverljiv dokaz dao je Hasim Taci, koji je, obracajuci se, dan posle potpisivanja sporazuma, bivsim clanovima i simpatizerima u Srbici, porucio: "Treba uloziti poslednje napore da se protera srpski okupator". Kada se zna sta je OVK cinila, ili tolerisala, za nekoliko poslednjih meseci, nije tesko shvatiti cilj ove poruke. Dva dana kasnije Albanci su blokirali postu u Kosovskoj Mitrovici i pokusali da isteraju Srbe.
Zbog svega ovoga bi bilo pametno da gospodin Trajkovic i vladika Artemije preispitaju svoju odluku i povuku ostavke, jer kad su unutar Saveta mogu nesto i da ucine da bi zastitili svoje sunarodnike, van te organizacije - mogucnosti su zanemarljive.