|
Pise Milos Misovic
06.10.1999
Nenaucena lekcija
Na Kosovu se toliko namnozilo zlocina svake vrste da su ubistva iz vatrenog oruzja, kamenovanja i otmice mirnih gradjana postali maltene svakodnevna pojava, koju mediji samo registruju, ne pokusavajaci da otkriju pocinioce i prave uzroke takvog ponasanja. Ni ucestali bombaski napadi iz zasede na srpsko i nealbansko stanovnistvo ne privlace vise paznju domacih i stranih novinara, koji ne stizu da opisu sta se sve dogadja, jer svaki novi dan donosi nove zlocine.
Jedino se sa nesto vecim interesovanjem prate zlocini za koje se smatralo da su kao oblik neljudskog ponasanja iskorenjeni. Pre nekoliko dana dnevna stampa je objavila da su albanski teroristi u napadu na jednu srpsku porodicu spalili i sestomesecnu bebu. Dan dva kasnije, kako je javilo Prvoslavlje pres, grupa od desetak kosovskih Albanaca iz sela Drobesa na svirep nacin je zaklala Srbina Milorada Nikolica (55) iz Vitine, kada se sa bratom vracao traktorom iz njive, vozeci kukuruz. U kratkoj vesti je receno i da je Miloradov brat Savo (66) u tom napadu na vise mesta izboden nozem i nalazi se u teskom stanju.
Ne zna se da li su oni koji su izvrsili ovaj monstruozni zlocin obavili i neki ritualni obred posle izvrsenog dela, ali se zna da su umesto skalpa odvezli traktor pun kukuruza, ostavivsi zrtve u lokvi krvi pokraj puta.
Nije to prvi niti ce biti poslednji zlocin na Kosovu nad kojim ce se zgrazavati ljudi normalnog poimanja zivota i odnosa u civilizovanom drustvu. Izgleda, na zalost, da i to zgrazavanje ima svoj vek trajanja. Ako se i takvi zlocini svakodnevno ponavljaju, a oni koji su u ime Ujedinjenih nacija preuzeli obavezu da na Kosovu garatuju mir i bezbednost za sve narode i etnicke grupacije, ne preduzimaju adekvatne mere da se zlocini - ma sa koje strane dolazili - sprece, onda legalizovano nasilje postaje sastavni deo kosovskog zivota.
Havijer Solana, general Vesli Klark i Majkl Dzekson, kao vrhovnici NATO-a, koji su preuzeli pomenutu obavezu, ovih dana odlaze na nove, atraktivnije funkcije. Namece se pitanje sta su oni ostvarili od onoga cega su se prihvatili? Ili, drukcije receno, da li je zadatak koji im je u vezi sa Kosovom postavio Savet bezbednosti bio njihov primarni cilj?
Cak i ljudi dobre volje smatraju da je situacija na kosovu gora nego sto se mogla zamisliti. Sudeci po onome sto dopire do javnosti snage KFOR-a, otkad su dosle u kosovsku misiju, nisu uspele ni da evidentiraju sve zlocine ucinjene za to vreme. A o kaznjavanju da se ne govori.
Glasovi nezadovoljstva zbog toga ne stizu samo od kosovskih Srba i drugih nealbanskih naroda. I komentator uglednog nemackog dnevnika, Frankfurter rundsaua, ovih dana je ostro kritikovao politiku Zapada na Balkanu. U clanku pod naslovom: "Nenaucena lekcija" on izmedju ostalog kaze da "na Kosovu samo Albanci znaju sta hoce, a to je nezavisnost". Prema oceni autora te ozbiljne kriticke analize, na Kosovu se etnicko nasilje nagradjuje stvaranjem sopstvene drzave, a "vec sada se naziru posledice te katastrofalne politike".
Pitanje je do cega moze dovesti takva politika na Kosovu, koja se ne moze nazvati razumnom.