|
Pise Milos Misovic
11.10.1999
OSVETA BEZ MILOSTI
Zasto ugledni jugoslovenski ambasador nije mogao da dobije drzavljanstvo zemlje koju je casno predstavljao?
U Beogradu je 7. oktobra umro Novak Pribicevic, istaknuti jugoslovenski diplomata, od koga su se njegove kolege, mnogobrojni prijatelji i predstavnici politickih organizacija demokratske orijentacije dostojno oprostili.
Po onome sto je za zivota ucinio, jedan od najcenjenijih diplomata bivse Jugoslavije i covek izuzetnih ljudskih i intelektualnih kvaliteta je i zasluzio da tako bude ispracen. Ali, ostao je mucan utisak zbog onoga sto je na tom oprostaju receno. Novak Pribicevic je umro i shranjen kao apatrid, jer nije mogao da dobije drzavljanstvo zemlje koja se jos uvek zove Jugoslavija i koju je casno predstavljao.
Pribicevici su loza uglednih srpskih porodica u Hrvatskoj, ciji su istaknuti predstavnici tokom citavog 20. veka igrali znacajnu ulogu u razvoju srpsko-hrvatskih odnosa i stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nazvane kasnije Jugoslavija.
Novak Pribicevic je jedan od izdanaka te loze. U diplomatiju je usao kao mlad covek i postao jedan od istaknutih diplomata bivse Jugoslavije. Bio je podsekretar u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i ambasador Jugoslavije u Becu i Tirani.
Kao Srbin iz Hrvatske, Jugosloven po sopstvenom opredeljenju, Evropejac po manirima i pogledima, Beogradjanin po emocijama i nacinu zivljenja, nije se posle raspada bivse Jugoslavije slagao sa politikom Slobodana Milosevica. Svoje politicke poglede i intelektualne aktivnosti u tom vremenu je ispoljavao naglasenim angazovanjem u antiratnim pokretima i organizacijama za zastitu ljudskih prava. Jedan je od osnivaca Foruma za medjunarodne odnose, a bio je i clan Helsinskog odbora Srbije.
Posebno se isticao poznavanjem slozenog kosovskog problema, njegove delikatnosti i uveravanjem svih koji su zeleli da ga saslusaju da resenje tog visenacionalnog problema "neumoljivo namece potrebu permanentne demokratske emancipacije".
Poslednjih godina Novaka Pribicevica nije razdirala samo teska bolest. Mucila ga je i odluka sadasnjih jugoslovenskih vlasti da mu se ne prizna jugoslovensko drzavljanstvo.
Kada je posle dugog natezanja i raznih intervencija odluka izmenjena, bilo je kasno. Uvredjeni Pribicevic je odbio da je prihvati. Smatrao je da je casnije umreti kao apatrid.
Da li se neko od Milosevicevih zvanicnika bar postideo sto je tako "nagradjen" zasluzni diplomata, koji je casno predstavljao zemlju koju je voleo?
*Apatrid je covek bez domovine.