|
Pise Milos Misovic
19.10.1999
KOSOVSKA SUROVA REALNOST
Gospodin Bernar Kusner, administrator Ujedinjenih nacija na Kosovu, nije mogao odabrati pogodniji primer da bi clanovima Evropskog parlamenta prikazao situaciju na Kosovu od sudbine koja je tamo zadesila diplomatu bugarskog porekla.
Rec je o Valentinu Krumovu, sluzbeniku UN, koji je pre neki dan stigao u Pristinu i, posto se smestio u hotelu, izasao da proseta glavnom ulicom grada u kome je trebalo da otpocne svoj novi posao u sluzbi mira.
Ne shvatajuci u kakvom se osinjaku nasao, mirno je prolazniku koji se izdvojio iz grupe i upitao ga na srpskom koliko je sati, odgovorio istim jezikom. Ni u trenutku kada ga je zgrabila grupa albanskih zlikovaca i odvela u stranu nije mogao da shvati da je odgovorom na tom jeziku potpisao sebi smrtnu presudu.
Agencijska vest o ubistvu neduznog diplomate brzo je obisla svet, ali mnogi jos ne mogu da poveruju da se tako nesto moglo dogoditi. Na zalost, to je surova kosovska realnost u koju nisu mogli da poveruju ni mnogi od onih koji se u poslednje vreme bave kosovskim problemom i koji su skloni da masovne zlocine albanskih terorista nad srpskim i nealbanskim zivljem na Kosovu objasnjavaju vrstom "opravdane osvete" za ono sto su srpske policijske i paravojne formacije cinile sa kosovskim Albancima pre i za vreme bombardovanja Kosova.
I gospodin Kusner dugo nije mogao da shavti sta se stvarno na Kosovu dogadja i kakvi "zakoni" vladaju u tom jos uvek tamnom vilajetu. Tek kada je tako mucki i svirepo ubijen njegov tek prispeli mirovnjak, sadasnji civilni upravnik Kosova je poceo da shvata da iza takvog delovanja ne stoji zelja za osvetom, vec nesto mnogo dublje, nesto sto je normalnom poimanju zivota u savremenom svetu neprimereno.
Iznoseci evropskim parlamentarcima svoje ne tako dugo kosovsko iskustvo, ali prepuno drasticnih slucajeva, Kesner je, ovog puta bez dvoumljenja, izrekao istinu, poznatu samo onima koji su se duze i ozbiljnije bavili Kosovom i njegovom istorijom: "Mrznja na Kosovu je duboko usadjena i boce uspeh ako se pomirenje ostvari u jednoj generaciji".
Bez obzira sto je gospodin Kusner uz to dodao da je "koegzistencija moguca", nad istinom o duboko usadjenoj mrznji izmedju kosovskih Albanaca i Srba treba ozbiljno da razmisljaju pre svega, oni koji su se prihvatili obaveze da stvore mir i tolerantne medjuetnicke odnose na ovom delu Balkana.
Jednostavnim odlukama i proklamacijama gotovo nista se ne postize. Izrazavanjem zabrinutosti, sto se najcesce cini, jos manje.
Barijere su gotovo neprohodne. Ali o njima drugom prilikom.