|
Pise Milos Misovic
16.11.1999
INVENTAR DIJASPORE
Krajem proslog meseca u
Beogradu je, uz prisustvo velikog broja kulturnih i javnih radnika, promovisan dvojezicki biografski leksikon:
SRBI U SVETU - KO JE KO, ciji je autor i izdavac Milena Milanovic, novinar i publicista.
Ova obimna, po mnogo cemu zanimljiva i lepo opremljena knjiga (700 stranica, tvrdi povez), koja je - naslovom, kompozicijom i pre svega sadrzajem - privukla paznju onih kojima je predstavljena, samom pojavom je zasluzila ne samo da nadje put do zainteresovanih citalac, vec i da se o njoj kao poduhvatu vrednom izuzetne paznje ozbiljno razmisli.
Rec je o knjizi koja predstavlja prvi pokusaj da se, ako tako moze da se kaze, najzad, pocnu inventarisati duhovne i materijalne vrednosti koje je nasa dijaspora - raseljena i naseljena na svih pet kontinenata - stvorila i koje ce stvarati u svojim novim domovima, ne zaboravljajuci zemlju i narod iz kog je potekla.
Bez obzira sto se radi o relativno maloj brazdi, zaoranoj u velikoj ledini koja se zove dijaspora, taj pokusaj zasluzuje postovanje, jer ce motivisati mnoge, a pre svega pozvane, da o dijaspori ne razmisljaju samo kad im je potrebna njena pomoc.
Prema uvodnom objasnjenju autora, cilj biografskog leksikona, projektovanog na duzi rok, je "leksikografsko predstavljanje (prvi put) Srba savremenika iz celog sveta, kako onih koje povezuje samo poreklo tako i onih koji koriste svoje pravo da rade na ocuvanju svog nacionalnog identiteta, a uspesno zive i rade u zemljama ciji su drzavljani, migranti ili manjina u bilo kom delu sveta, izvan prostora bivse Jugoslavije".
U tom leksikografskom prvencu nase dijaspore naslo se nesto vise od hiljadu licnosti razlicitih profesija, koje su opisane sa onoliko podataka koliko su same bile spremne da daju o sebi, ili koliko su saradnici leksikona uspeli da prikupe, uprkos raznim teskocama da se do tacnih podataka dodje.
Kroz knjigu defiluje mala armija uglednih naucnika, profesora sa poznatih i manje poznatih evropskih i sevtskih univerziteta, istrazivaca, predavaca, pisaca i drugih kulturnih stvaralaca. Zatim sledi nista manja armija poslovnih ljudi, nesto skromnije predstavljenih, mozda i zbog toga sto je ta vrsta nasih iseljenika skrtija u davanju podataka o sebi i svojim poslovima. Nije tesko zamisliti kakav bi tempo razvoja nase zemlje bio kada bi se bar deo tog intelektualnog i ekonosmkog potencijala angazovao na nasim prostorima.
U knjizi su evidentirane i sve srpske crkve i crkveno - skolske opstine u dijaspori, sa aktuelnim arhijerejima i svestenstvom.
Nije suvisno ali nije bilo ni neophodno da se u takvu knjigu uvrste i diplomatsko - konzularna predstavnistva SRJ u pojedinim zemljama, jer oni ne pripadaju dijaspori, iako treba da stite njene interese.
Valja ocekivati da ce ovaj poduhvat pozdraviti i dijaspora, koja odavno, bez vidnijeg uspeha, trazi cvrscu kopcu sa maticnom domovinom. Mozda bi se u tom slucaju mogla uskoro zaorati druga, mnogo dublja brazda - pocetak izrade (udruzenim snagama) Enciklopedije dijaspore, u kojoj bi se otkrila i zaboravljena proslost naseg iseljenistva, koje je radilo i stvaralo u raznim zemljama i vremenima, a umiralo u tudjini sa imenom otadzbine - majke na usnama.