|
Pise Milos Misovic
06.12.1999
DA LI JE PATRIJARH POGRESIO?
Motivi dolaska i nedolaska na svecani prijem kod predsednika SRJ, Slobodana Milosevica, bili su razliciti
Kada su aktuelni dogadjaji potisnuli price o glamuroznom prijemu, koji je predsednik SRJ, Slobodan Milosevic, priredio u cast Dana nepostojece drzave (Titove Jugoslavije), ostalo je nesto o cemu ce se jos dugo raspravljati.
Nije vazno ko je sve bio pozvan da svojim prisustvom uvelica svecanost koja je Milosevicu u trenutnim planovima i preokupacijama bila potrebna. Od 2000 pozvanih, svako je na svoj nacin bio dobrodosao. Ali je vrlo vazno cime je bio motivisan da se odazove ili neodazove pozivu.
Iako je prema protokolu, kao neumoljivom barometru domacinovog uvazavanja zvanica, Njegova svetost Patrijarh Palvle bio tek deveti gost koji je predsedniku Milosevicu i njegovoj supruzi cestitao praznik, patrijarh Pavle i njegovi pratioci nisu bili "deveta rupa na svirali". Naprotiv, TV kamere i oni koji su neposredno pratili prijem, bili su dobrim delom usmereni na njihov susret sa domacinom. Zasto?
Odavno rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve i predsednik Milosevic nisu u dobrim odnosima. Razlozi su poznati i ne treba ih podrobno objasnjavati. Dovoljno je podsetiti da rukovodstvo SPC nije tako davno javno zahtevalo da Milosevic podnese ostavku. Ali, otkud sada patrijarh Pavle, sa dvojicom arhijereja, na proslavi Dana Republike? Sta ih je navelo da ucine taj neprijatni gest?
To je tema o kojoj se danas zivo raspravlja i u crkvenim i u politickim krugovima Srbije i Jugoslavije. Pravi odgovor niko ne moze da nadje. Bez obzira sto su osmesi domacina i gosta bili usiljeno srdacni, TV kamere su ih dugo registrovale i dale mogucnost svakome da ih tumaci kako zeli.
Iznenadjenje je bilo kompletno. Neki tvrde da su i domacini doziveli ono sto nisu ocekivali, mada je u to tesko poverovati. U najnezgodnijoj situaciji su se nasli svestenici i arhijereji, jer ne znaju kako vernicima i narodu da objasne taj obrt, ako je rec o obrtu.
Komentari tog dogadjaja su razliciti, a nisu retke ni emotivne reakcije. Preovladjuju misljenja da su oni koji su, zajedno sa patrijarhom, odlucili da delegacija SPC prihvati poziv i ucini posetu, ucinili neoprostivu gresku, iako im nije bilo lako doneti drukciju odluku.
Savezni poslanik Dragoje Lukovic, iz Sokobanje nije se dvoumio kada je trebalo da Milosevicev poziv prihvati ili odbije. Opredelio se za ovo drugo, a u otvorenom pismu predsedniku SRJ, Slobodanu Milosevicu, objasnio da zbog politike koju je on vodio i jos vodi i koja je "pogubna i unistavajuca za ovaj narod i drzavu", ne moze da dodje na prijem. U pismu je jos istakao:
"Ogorcen sam sto moj sugradjanin i nekadasnji ucenik, Nebojsa Ristic, vec osmi mesec cami u zatvoru ni kriv ni duzan. Nalepio je, kazu, plakatu kojom trazi slobodu stampe. Sud u zemlji na cijem ste Vi celu drakonski ga je osudio na godinu dana zatvora. Ne cini li Vam se, ipak, gospodine predsednice, da Vam Vasi poslusnici svojom preteranom revnoscu nanose vise stete nego koristi?
To su, gospodine predsednice, neposredni razlozi zbog kojih ne mogu da dodjem na Vas svecani prijem i da Vam pruzim ruku. Kada bih to ucinio, moji sugradjani bi imali potpuno moralno pravo da pri susretu sa mnom okrenu glavu na drugu stranu."
Patrijarh i poslanik nisu funkcije pogodne za poredjenje. Ali nisu mnogo ni razlicite, jer svako je na svoj nacin odgovoran. Jedno je, ipak, izvesno. Posle ovog prijema, izjave i politicke ocene rukovodstva SPC ce se drukcije primati i vrednovati.