|
http://www.msnbc.com/news/514179.asp
specijalno za MSNBC.COM
David Binder:
Ko je premijer Djindjic?
Mnogi Srbi su sumnjicavi kad je u pitanju novi premijer
Zoran Djindjic, koji je potvrdjen kao premijer Srbije u cetvrtak, govori na opozicionom protestu prosle godine.
BEOGRAD, 25. januar - Sed, sa dobrim izgledeom filmske zvezde, ostre inteligencije, dinamicne licnosti i dokazanih sposobnosti kao politicki lider. Pa zasto su onda Srbi sumnjicavi kad je u pitanju Zoran Djindjic, koji je u cetvrtak izabran za predsednika vlade njihove republike?
'Pustite njega. Njega cemo pretvoriti u englesku kraljicu'. - PREMIJER ZORAN DJINDJIC govori o jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici
SVI SE SLAZU da je Djindjic mocna licnost u jugoslovenskoj politici, drugi posle Vojislava Kostunice, novog predsednika Jugoslavije. Ne samo da ima mocan mandat koji mu je koalicija stranaka opozicionih Slobodanu Milosevicu dala na izborima u Srbiji 23. decembra, polozaj na kome je on sada ima znacajna ovlascenja.
Ipak je on licnost koja izaziva sumnju.
"On je znak pitanja", rekao je jedan umereni analiticar srpske politike. "On moze postati vazna licnost u evropskoj istoriji, ili tek jos jedan Milosevic".
Aleksandar Tijanic, beogradski novinar ostrog pera, nedavno ga je nazvao "Mali Slobo" - mala verzija svrgnutog Slobodana Milosevica. U Beogradu ljudi Djindjica zovu "mangup". Ljiljana Smajlovic, politicki dopisnik za casopis NIN, kaze da u slucaju Djindjica mangup znaci "snalazljiv decko". U golorukoj atmosferi srpske politike Djindjica vide kao coveka koji moze podjedanko lako da se druzi sa cvrstim momcima sa kaldrmisanih ulica glavnog grada, kao i da klizi po salonima intelektualaca.
CIK-CAK PROSLOST
Ali oni se pitaju da li ce to cik-cak njegove proslosti biti shema njegovog ponasanja i u buducnosti.
U Beogradu se slazu da je on ambiciozna osoba, da ne ispuni uvek svoju rec, da ne oprasta primecenim neprijateljima ili rivalima, da odrzava veze sa specijalnim jedinicma crvenih beretki srpske policije i da je mozda pobrao malo sa vrha doprinosa za kampanju za svoju stranku. Ukratko, mnogi veruju u najgore o njemu.
Da li bi on, ako bi to posluzilo njegovim ciljevima, napravio iza scene dogovor o nezavisnosti Crne Gore sa Milom Djukanovicem, crnogorskim liderom, koji bi podrio Kostunicu? Na kraju krajeva, Djukanovic i Djindjic su saradjivali tokom NATO bombardovanja 1999. godine i pocetkom 2000. godine kao opozicija MIlosevicu.
Da li bi se razisao sa Kostunicom, kao sto se razisao 1999. sa Vukom Draskovicem, liderom tada mocnog, a sada zanemarljivog, Srpskog pokreta obnove, oko prvenstva u jugoslovensko-srpskoj politici? Odnosno, da li bi sada iskoristio moc svog polozaja, nasuport sicusnoj tezini svoje stranke, da afirmise sebe kao dominantnu snagu u Jugoslaviji?
Govoreci u intervjuu, na kraju godine, o razlikama izmedju ustava Jugoslovenske federacije i ustava Srbije, Djindjic je rekao nemackom casopisu Der Spiegel: "Oba ustava se moraju izmeniti. Savezni ustav bi trebalo svesti na par stavki, srpski ce onda postati jos dominantniji".
On je stavio veci naglasak na ovu strategiju nekim saradnicima iz svoje stranke proslog oktobra, samo nedelju dana nakon sto je Kostunica stupio na vlast, govoreci oholo o novom jugoslovenskom predsedniku. "Pustite njega. Njega cemo pretvoriti u englesku kraljicu" - odnosno simbolickog vladara bez pravih ovlascenja vlasti.
Ali u anketama cak i sada Djindjic ima stopu popularnosti od 40%, nasuprot Kostunicinih 91%.
Djindjic je takodje rekao za Der Spiegel i da ocekuje da ce koalicija potrajati neko vreme. "Mi smo imali zajednicki cilj da svrgnemo Milosevica. Sada cemo zajedno primeniti reforme. U ovu svrhu morali bismo da ostanemo zajedno barem dve godine".
DAVNASNJI OPOZICIONI LIDER
Djindjic je rodjen 1952., kao sin vojnog oficira u gradu Bosanski Samac na reci Savi. Cudnom koincidencijom, ovaj grad je takodje i rodni grad Alije Izetbegovica, zestoko nacionalistickog lidera bosanskih muslimana, koji je kasnije postao predsednik Bosne i Hercegovine podrzan od Zapada.
Kao student Univerziteta u Beogradu, on je bio kratko vreme u zatvoru 1974. godine, zbog organizovanja nezavisne (anti-komunisticke) studentske grupe. Nakon sto je oslobodjen, studirao je na Univerzitetu Konstanc u Nemackoj, gde je doktorirao 1979. i naucio nemacki.
Iako se protivio srpskom nacionalizmu tipa Slobodana Milosevica, Djindjic nije bio iznad nacionalistickih avantura, kao kad je demonstrativno kritikovao NATO 1994. godine pri susretu sa Radovanom Karadzicem, liderom bosanskih Srba, na brdu iznad Sarajeva, na vrhuncu bosanskog gradjanskog rata.
Zajedno sa Vukom Draskovicem, bio je lider u velikim ulicnim protestima protiv Milosevica koji su trajali 88 dana 1996-97. i uzdigli ga na mesto gradonacelnika Beograda par meseci - ali to je bilo dovoljno dugo za njega, samog medju opozicionim liderima, da bude neljubazan prema tadasnjem Drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt kad je prolazila kroz srpsku prestonicu.
Kad je pocelo 78 dana NATO bombardovanja Srbije u martu 1999., Djindjic je pobegao u Crnu Goru tvrdeci da ga Milosevic goni. Zigosali su ga kao izdajnika, i to ne samo Milosevicevi ljudi.
Krajem 1999. on je ponovo organizovao ulicne proteste u Beogradu, ali oni nikad nisu dobili na snazi i cinilo se da je njegov politicki kapital istrosen.
Odmah nakon sto je pobednicka koalicija Demokratske Opozicije Srbije od 18 stranaka preuzela vlast u jesen, on se sukobio sa Kostunicom oko tempa reformi, oko toga sta raditi sa drzavnim preduzecima Milosevicevog carstva, oko policijskog i aparatusa drzavne bezbednosti, oko toga kako se boriti sa albanskim pobunjenicima u Juznoj Srbiji i kako resavati teznje za nezavisnoscu Crne Gore.
IZAZOV KOSTUNICI
Kostunica, vozeci se jos uvek na talasu svoje ogromne popularnosti medju Srbima, do sada je bio u stanju da odbije ove izazove.
U medjuvremenu, Djindjic se ponasa kao da je on postavio Kostunicu na taj polozaj. U seriji tekstova iz sest delova u popularnom beogradskom nedeljniku Blic News u decembru, on je rekao da u leto 2000 "ja sam utvrdio da bi Kostunica bio odlican kandidat, jer sam znao u to vreme da je narodu potrebna podjednaka distanca i od Milosevica i od Zapada. On je najbolje oslikavao trenutni mentalitet naroda, koji je godinama trovan teorijama o zaveri i koji je sposoban da prihvati samo nekoga ko dolazi sa sporedne linije".
Ono sto nije spomenuto u ovoj seriji tekstova u Blicu su Djindjicevi licni prethodni odnosi sa Milosevicem ili Zapadom, ili njegov potpuni nedostatak popularnosti u anketama i Kostunicina stopa popularnosti od 60% u to vreme. Da je on tada odlucio da se ipak kandiduje za predsednika, Milosevic bi ga potukao "s jednom rukom iza ledja", primetio je jedan beogradski politicki analiticar.
U stvari, u jednom trenutku u svojoj turbulentnoj politickoj karijeri 1991. godine, kad su on i Kostunica jos uvek bili zajedno u Demokratskoj stranci, Djindjic je prisao Milosevicu sa ponudom da napravi koaliciju s njim, ali je bio odbijen - i tada i kasnije. Kostunica je zbog toga napustio stranku koju je 1989. osnovao zajedno sa Djindjicem i drugima, i napravio posebnu Demokratsku Stranku Srbije 1992. godine.
Dejvid Bajnder pokriva Balkan za list The New York Times jos od 1963. godine.