|
http://www.msnbc.com/news/514179.asp
http://www.msnbc.com/modules/exports/ct_email.asp?/news/667790.asp
07.05.2002.
David Binder i Preston Mendenhall
Seks, droga i oruzje na Balkanu
TIRANA, Albanija - Sindikati organizovanog kriminala na Balkanu su se razmnozili kad je prekinuta komunikacija pre jedne decenije, i cvetaju na ilegalnoj trgovini drogom i seksualnim robljem. Krajnja destinacija vecine roba i usluga je Zapadna Evropa. Ova trgovina, koja donosi na milijarde dolara godisnje, ne placa samo kuce i jahte bogatim trgovcima. Ona ima i politicku svrhu - pomaze kupovinu oruzja za albanske pobunjenike.
SKORO DVE GODINE posto su NATO trupe isterale srpske snage iz ovog regiona, smatra se da pobunjenici jos uvek ubiru profit od trgovine drogom i seksualnim robljem i finansiraju ilegalne kupovine oruzja za pobunjenicke albanske pokrete.
Ova trgovina je omogucila i OVK u juznoj srpskoj pokrjaini Kosovo i NOA u Makedoniji da se opremi najmodernijim raketnim granatama, mitraljezima, snajperima i naocarima za nocno gledanje.
Pogled na zapisnike evropske policije pruza dokaze o bliskim vezama pobunjenika sa ovom trgovinom na Balkanu. Dva skorasnja primera:
1999. godine je sud u Brindiziju u Italiji osudio jednog Albanca trgovca drogom koji je takodje priznao da je nabavljao oruzje za OVK.
Prve nedelje marta je Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti javio o obrtanju glavne rute trgovine heroina preko Albanije - u susedno Kosovo, umesto sa Kosova. Kasnije su uhvacena dva Albanca u Kukesu sa 20 kg heroina, na putu za Kosovo a zatim u Srbiju i severnu Evropu.
Ali Ahmeti je lider albanskog pobunjenickog pokreta u Makedoniji.
Ali Ahmeti, lider makedonske pobunjenicke grupe, priznao je u intervjuu za MSNBC.com da neka sredstva pobunjenika mozda poticu od trgovine narkoticima i seksualnim robljem koja cveta u ovom regionu.
Ali Ahmeti, koga je u proslosti makedonska vlada hapsila zbog droge, tvrdi da kolicina donacija pobunjenickom pokretu onemogucava da se proveri njihov izvor.
"Mi pokusavamo da proverimo sav novac", rekao je Ahmeti u intervjuu koji je dao u svom planinskom stabu na Sipkovici, na severozapadu Makedonije.
Ali cak je i Ahmeti priznao da racuna bogate balkanske krijumcare za svoje pomagace. "Mi nismo toliko fanaticni da kazemo da takav novac nije mogao doci do nas", rekao je Ahmeti za MSNBC.com.
ORUZJE ZA SEKS
Koliko god da je tesko povezati seksualno ropstvo sa ilegalnom kupovinom oruzja, sigurno je da je trgovina seksualnim robljem napravila kriminalne sindikate bogatim. Od skoro 1 milion zena koje se sirom sveta prodaju kao seksualno roblje svake godine, procenjuje se da oko 200.000 njih prodje kroz Balkan, cineci svoj transfer kroz ovaj ratom pogodjeni region jednim od najunosnijih poslova u ovoj oblasti. Bosna, Kosovo i Makedonija su puni sicusnih burdelja, gde su zene, vecinom iz istocne Evrope i bivseg Sovjetskog Saveza, prisiljene da rade kao prostitutke pod pretnjom smrcu.
Ilir Gjoni, bivsi albanski ministar unutrasnjih poslova, i brojni drugi zvanicnici u ovom regionu kazu da su sigurni da Albanci koji trguju zenama i drogom daju novac za kupovinu oruzja za pobunjenike. Ali oni priznaju da nema legalnog nacina da se to dokaze.
HAOS STVARA PROFIT
Uspon sindikata organizovanog kriminala je procvetao nakon pada komunistickog sistema i granicnih kontrola sirom veceg dela balkanskog poluostrva, sto je rezultiralo u bezakonju i gradjanskom sukobu. Trgovaca ima iz svih etnickih grupa u ovom regionu, a uprkos krvavim rivalstvima koja su rascepkala Bosnu, Kosovo i Makedoniju, oni blisko saradjuju jedni s drugima.
U mnogim oblastima oni rade uz saucesnistvo policije i carinika. Izvestaj americkog Stejt Departmenta o ljudskim pravima iz 2001. godine navodi da "slucajeva korupcije i ucesca policije u trgovini ljudima ima na lokalnom nivou. Barem dva policajca su otpustena zbog primanja mitaod trgovaca".
Prema regionalnim policajcima, ove delatnosti cesto uzivaju zastitu visokih politicara, koji su velikodusno podmiceni. Korumpirane sudije i tuzioci takodje cesto pomazu uhapsenim kriminalcima.
18. aprila je sluzba drzavne bezbednosti Albanije priznala ovaj problem, govoreci u izvestaju da je "opasan aspekt rastuce snage kriminalnih grupa njihova sposobnost da uspostave veze sa pojedincima sa vrha drzavne uprave i sa politicarima".
SABIRANJE PROFITA
Bez obzira na to koliko novca krijumcari prikupe od trgovine seksualnim robljem, njihova velika stavka je i dalje droga, kaze policija. Americka agencija za borbu protiv droge, DEA, procenjuje da se 4.000 do 6.000 kg heroina prokrijumcari iz Avganistana za Zapadnu Evropu svakog meseca, uglavnom preko Balkana.
Kako kilogram heroina ima ulicnu vrednost od 50.000 do 200.000 USD, evropska trgovina generise trziste vredno 7 milijardi USD godisnje, sto olaksava najvecu regionalnu industriju na Balkanu.
U februaru je Tomas Kepel iz svajcarske nacionalne policije rekao: "Na Albance otpada 90 posto nasih problema sa drogom".
Policijske vlasti na Balkanu otvoreno priznaju da lose opremljena i premalo placena policija i granicna straza moze lako da se ubedi mitom da pomogne krijumcarima.
A policija ne moze nikako da se meri sa krijumcarskim metodima izbegavanja. Na primer, krijumcari bacaju mobilne telefone posle jednog poziva da bi izbegli elektronsku detekciju i prevoze svoju robu najmodernijim gliserima.
Gjoni, bivsi ministar unutrasnjih poslova Albanije, kaze da su nasuprot tome policiji "potrebne osnovne stvari, kao sto su lampe, voki-tokiji, lisice. Za sada se uglavnom oslanjamo na dojave seljana".
REGIONALNA INICIJATIVA
Na regionalnom nivou, stvari deluju malo optimistickije. Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grcka, Madjarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Turska i Jugoslavija su se udruzile da stvore Inicijativu za saradnju zemalja jugoistocne Evrope, ili SECI, operaciju koju je inspirisala i koju pomaze Amerika, koja je pocela koordinirani rat protiv ove trgovine u januaru 2001.
Ova grupa, ciji je stab u Bukurestu, u Rumuniji, pocinje da postize rezultate. Ona kaze da je jedna inicijativa koja je ukljucila italijansku, moldavsku i rumunsku policiju, dovela do hapsenja jednog opasnog mafijaskog vodje, a jos jedna koja je ukljucila rumunske, grcke i bugarske vlasti zavrsila se razbijanjem mreze koja je obavila trgovinu 1.000 seksulanih robova.
Iako i mafijasi i policija smatraju da je ilegalna trgovina ljudima i robom u porastu, policajci SECI kazu da je njihova grupa dorasla ovom izazovu.
"Ona ima snagu", kaze Dzon F. Marki, specijalni agent americke carine koji koordinira rad SECI u americkom Stejt Departmentu.
David Binder je pisao o Balkanu za list The New York Times pocev od 1963. On i dalje putuje i izvestava o ovom regionu. Preston Mendenhall je urednik medjunarodne rubrike u MSNBC.com.