13. novembar 2001.
James Bissett
Rat protiv terorizma preskocio je OVK
National Post
Americki predsednik Dzordz V. Bus je jasno stavio do znanja da ce rat
protiv terorizma biti neprestan i nemilosrdan. Nece bitipostedjene cak
ni zemlje koje pruzaju skloniste teroristima. Ove reci su dosle prekasno
za Srbe, Cigane, Jevreje, Turke i druge ne-Albance koje je iz domova
njihovih predaka na Kosovu isterala Oslobodilacka vojska Kosova.
Prekasno je i za Makedoniju, koju su SAD, Evropska unija i NATO naterali
da popusti zahtevima albanskih terorista u toj zemlji.
Ovaj dvostruki standard i nedostatak doslednosti u postupanju prema
teroristima dovodi u pitanje politiku SAD i njenih NATO saveznika na
Balkanu. To takodje podvlaci neophodnost da SAD i njeni saveznici
rasciste svoju ulogu ako zele da zadrze kredibilnost u ratu protiv
terorizma.
Bombardovanje Jugoslavije u prolece 1999. godine, navodno da se
zaustavi etnicko ciscenje i spreci da Balkan ponovo postane bure baruta
Evrope, ima los zavrsetak. Kosovo je postalo iskljucivo albanska
pokrajina, sa izuzetkom par odlucnih Srba u oblasti Mitrovice koji zive
okruzeni bodljikavom zicom a svakodnevno im prete ubistvima i
ozledjivanjem njihovi albanski susedi. Balkan je od kraja bombardovanja
u stalnim nemirima koje izazivaju teroristicke aktivnosti OVK.
NATO je dozvolio OVK, koja je prema odredbama UN Rezolucije 1244
trebalo da se razoruza nakon kraja bombardovanja, da zadrzi svoje oruzje.
OVK je promenila ime u Kosovske zastitne snage i dobila je zadatak da
odrzava mir i bezbednost na Kosovu. Koliko dobro ona obavlja taj zadatak
rezimirano je u izvestaju od 25. februara 2001. Generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija, Kofi Ananu, koji optuzuje zastitne snage za stalne
akte ubistava, mucenja i iznudjivanja.
Ova osuda ne treba da predstavlja iznenadjenje. Jos 1988. godine je
americki Stejt Department naveo OVK kao teroristicku organizaciju koja
finansira svoje operacije novcem od medjunarodne trgovine heroinom i
sredstvima koje daju islamske zemlje i pojedinci, ukljucujuci tu i Osamu
bin Ladena. Ovo nije sprecilo SAD da naoruza i obuce pripadnike OVK u
Albaniji i u leto 1998. godine ih vrati na Kosovo da ubijaju srpske
gradonacelnike, postavljaju zasede srpskim policajcima i zastrasuju
neodlucne kosovske Albance. Cilj je bio da se destabilizuje Kosovo i
svrgne srpski mocnik Slobodan Milosevic.
Bin Laden i radikalne muslimanske grupe su duboko umesani u
aktivnosti na Balkanu jos od gradjanskih ratova u Bosni od 1992. do
1995. Uprkos UN embargu na oruzje, uz znanje i podrsku SAD, oruzje,
municija i na hiljade mudzahedinskih boraca prokrijumcareno je u Bosnu
da pomognu muslimanima. Mnogi su u Bosni i danas i priznati su kao
ozbiljna pretnja za zapadne snage tamo. Kazu da je bosanska vlada dala
bin Ladenu pasos kao priznanje za njegov doprinos njihovom cilju. On i
njegova al-Kaeda mreza su bili aktivni i na Kosovu, a pripadnici OVK su
se obucavali u njegovim logorima u Avganistanu i Albaniji.
Ohrabrena saznanjem da moze postici svoje politicke ciljeve terorom,
OVK je krenula u juznu Srbiju i zapocela, pred ocima 40.000 NATO vojnika,
kampanju terora protiv srpskog stanovnistva. Tek kad je NATO dozvolio
novoj demokratskoj vladi u Srbiji da vrati svoju vojsku u ovu oblast OVK
je isterana i vracena nazad preko granice na Kosovo.
Makedonija, sa svojom velikom albanskom manjinom, bila je sledeca
meta OVK. U februaru su njene snage krenule na ovu malu i novu nezavisnu
demokratiju. Usledio je poznati sablon ubistava, zaseda i zastrasivanja.
Za razliku od Srbije, koja je jos uvek imala mocnu i dobro opremljenu
vojsku, Makedonija je imala malo cime da se odbrani od dobro opremljenih
OVK boraca ocvrslih u borbama. Obecanje o pomoci, koje je dao bivsi
americki predsednik Bil Klinton zauzvrat za makedonsku saradnju tokom
bombardovanja Jugoslavije, zaboravljeno je.
Ipak, kad su borbe pocele, cinilo se da ce NATO i Evropska unija
pomoci Makedoniji da se odupre teroristickoj pretnji. U martu je Lord
Robertson, Generalni sekretar NATO-a, osudio teroristicku kampanju OVK i
opisao ih kao "ubilacke siledzije". On je podrzao odbijanje makedonske
vlade da pregovara sa teroristima. Ocigledno, Lord Robertson nije znao
da SAD ima druge ideje o tome koja strana treba da se podrzi u
Makedoniji.
Ovo je postalo jasno u maju, kad se americki diplomata Robert Fenvik,
navodno sef OEBS-a u Makedoniji, tajno sastao u Prizrenu, na Kosovu, sa
lidrerima albanskih politickih partija i predstavnicima OVK. Makedonski
zvanicnici nisu bili pozvani. Bilo je jasno da SAD podrzava cilj
albanskih terorista. Ovo je potvrdjeno mesec dana kasnije, kad je 400
OVK boraca opkoljeno u gradu Aracinovu, blizu glavnog grada Skopja. Dok
su makedonske snage bezbednosti ulazile, zaustavila su ih naredjenja
NATO-a. Stigli su americki vojni autobusi iz baze Bondstil da prebace
sve tesko naoruzane teroriste u bezbedniju zonu Makedonije. Nemacki
reporteri su kasnije otkrili da je 17 americkih vojnih savetnika bilo u
pratnji OVK terorista u Aracinovu.
U avgustu, plaseci se da bi makedonske snage uspele da poraze OVK,
americki savetnik za bezbednost, Kondoliza Rajs, odletela je u Kijev i
naredila ukrajinskoj vladi da prestane da salje vojnu opremu Makedoniji.
Posto je Ukrajina bila jedina zemlja koja je davala vojnu pomoc
Makedoniji, Makedonci su shvatili da je daljnje suprotstavljanje OVK, EU
i NATO uzaludno. Makedonija je primorana da prizna poraz i da se obaveze
da ce prihvatiti sve zahteve terorista. Kad je potpisan mirovni sporazum
Lord Robertson je izjavio: "Ovaj dan oznacava ulaz Makedonije u maticni
tok moderne Evrope ... veoma ponosan dan za njihovu zemlju".
Dzejms Biset je bivsi kanadski ambasador u Jugoslaviji, Bugarskoj
i Albaniji, 1990-1992.
